Сентенце кривично право > Процесно
БЛАГОВРЕМЕНОСТ ЖАЛБЕ
Право окривљеног да у оквиру свог рока изјави жалбу, не искључује и његово право да у року за жалбу браниоца поднесе жалбу у своју корист.
Из образложења:
Првостепени суд је побијаним решењем Кв 1098/14 од 16.12.2014.године одбацио као неблаговремену жалбу окривљеног изјављену 03.12.2014. године против решења Кв-1098/14 од дана 28.11.2014. године о продужењу притвора. Такву своју одлуку првостепени суд је образложио тиме да је жалба неблаговремена с обзиром да је изјављена након протека законом предвиђеног рока, имајући у виду да је поменуто решење достављено окривљеном дана 28.11.2014. године, те да је последњи дан рока за жалбу истекао 01.12.2014. године, а да је он жалбу изјавио тек 03.12.2014. године - јер је то дан када је окривљени жалбу предао управи завода у коме издржава изречену меру притвора.
Имајући у виду да се сва писмена достављају и окривљеном и браниоцу када га има и да у том случају рок за жалбу тече од дана достављања писмена окривљеном односно браниоцу, из чега се закључује да је дозвољена и једна и друга могућност, да рок тече и од дана достављања писмена окривљеном и од дана достављања писмена браниоцу, што значи да овлашћена лица и у једном и у другом случају могу изјавити жалбу, јер је у питању "рок који тече", а не право на тај рок у корист само једног овлашћеног лица за изјављивање жалбе.
Стога је Апелациони суд у првом ставу диспозитива свог решења усвојио жалбу окривљеног и преиначио решење Вишег суда о одбацивању жалбе Кв 1098/14 од 16.12.2014. године, тако што је утврдио да је жалба окривљеног изјављена против решења Вишег суда о продужењу притвора благовремена. У другом ставу, Апелациони суд је одбио као неосновану жалбу окривљеног изјављену против решeња Вишег суда о одређивању притвора Кв 1098/14 од 28.11.2014. године.
( Решење Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж 2 1971/2014 од 29.12.2014. године којим је преиначено решење Вишег суда у Новом Саду бр. Кв 1098/2014 од 16.12.2014. године )
аутор сентенце: Соња Бранков
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду