Сентенце кривично право > Материјално право
УБИСТВО НА МАХ И УБИСТВО У ПРЕКОРАЧЕЊУ ГРАНИЦА НУЖНЕ ОДБРАНЕ
У разграничењу ова два облика убиства потребно је водити рачуна о свим њиховим обележјима, а нарочито о томе да ли се убиство јавља као одбијање противправног напада, при чему је учинилац прекорачио границе нужне одбране или је она пак резултат афективног, импулсивног, неконтролисаног реаговања на нескривљени напад или тешко вређање.
Из образложења:
Апелациони суд је укинуо првостепену пресуду којом је окривљена осуђена због кривичног дела убиства на мах из члана 115. КЗ на казну затвора у трајању од 4 године. У образложењу решења, Апелациони суд наводи да нису јасни правни закључци првостепеног суда да је напад покојног оштећеног престао пре момента убиства, јер је на основу налаза и мишљења вештака неуропсихијатра, утврђено да је окривљена била у стању јаке раздражености у које стање је доведена без своје кривице нападом од стране покојног оштећеног, којом приликом су јој нанете бројне повреде по телу и лицу, а које су такође констатоване од стране вештака и прихваћене од стране првостепеног суда. Затим је првостепени суд прихватио као утврђену чињеницу да је покојни оштећени, након физичког напада на окривљену и њену мајку, кренуо из собе и запретио да иде по секиру и да ће их све побити ( окривљену, њену мајку и очуха ). Обзиром да је утврђено да је ова претња била озбиљна и непосредна, јер је била упућена окривљеној и њој блиским лицима, као и то да је окривљена била у стању јаке раздражености због привременог душевног поремећаја, нису јасни разлози и утврђење првостепеног суда да је напад покојног оштећеног престао.
Истовременост напада постоји и онда када је нападач привремено и за кратко време прекинуо напад, ако је извесно да ће наставити напад. Напад треба посматрати као целину која се не мора континуирано састојати од непрекидне радње напада, јер у случају када напад престаје престанком саме радње напада, чињеница да ће нападач наставити са радњом напада указује на то да напад непосредно предстоји.
У теорији и пракси се јавља проблем разграничења обележја кривичног дела убиства на мах (чл.115 КЗ) од кривичног дела убиства у прекорачењу граница нужне одбране (чл.113 КЗ у вези са чл.19 став 3 КЗ), јер у оба случаја постоји напад, а лишавање живота другог лица се може вршити у стању јаке раздражености. Оно о чему треба водити рачуна јесу обележја ових кривична дела, а нарочито о томе да се код убиства у прекорачењу граница нужне одбране лишавање живота нападача јавља као одбијање противправног напада, при чему је учинилац прекорачио границе нужне одбране и оштећеног лишио живота, а то код убиства на мах није случај. Код убиства на мах се лишење живота оштећеног лица јавља као резултат афективног, импулсивног и неконтролисаног реаговања на нескривљени напад или тешко вређање.
У случају да се подударају обележја ова два кривична дела, могућа је правна квалификација само једног од њих, а није могуће дело квалификовати као убиство на мах у прекорачењу граница нужне одбране, јер би то значило да се стање јаке раздражености двоструко вреднује. Оно што је такође битно је да се решење овде не може пронаћи у начелу in dubio pro reo, већ проценом целокупног чињеничног стања. У зависности од утврђеног чињеничног стања и дилеме како правно квалификовати кривично-правне радње окривљене, треба имати у виду да је са аспекта кажњивости за учиниоца повољнија правна квалификација убиство у прекорачењу граница нужне одбране, јер одредбе члана 19. став 3. КЗ дају могућност ослобађања од казне, док је стање битно смањене урачунљивости само основ за ублажавање казне.
( Решење Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж 1 904/2014 од 10.12.2014. године којим је укинута пресуда Вишег суда у Новом Саду бр. К 218/2013 од 10.04.2014. године ).
аутор сентенце: Соња Бранков
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
