Sentence građansko pravo > Zaštita prava na suđenje u razumnom roku
USTAVNA ŽALBA
Tužba podneta nakon stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku 04.11.2023. godine, smatra ustavnom žalbom pred Ustavnim sudom.
Iz obrazloženja:
Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu utvrđeno je da je tužba povučena, pa je postupak u ovoj pravnoj stvari obustavljen.
Iz stanja u spisu proizlazi da je tužilac podneo tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu, protiv tužene republike. U tužbi je navedeno da je tužilac bio zaposlen u Fadip a.d. na osnovu čega je nastalo njegovo potraživanje iz radnog odnosa, da je nakon otvaranja stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom Fadip a.d., uredno prijavio svoje potraživanje koje je konačnom listom utvrđenih i osporenih potraživanja u predmetnom postupku utvrđeno kao osnovano i koje tužiocu nije isplaćeno. Takođe je navedeno da je tužilac zbog predugog trajanja postupka, dužeg od 9 godina u trenutku podnošenja prigovora, u skladu sa čl. 6. do 13. Zakona, izjavio prigovor radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku predsedniku Privrednog suda u Novom Sadu, koji je usvojen, tako da je utvrđeno da je tužiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Kako na zakazano ročište za glavnu raspravu nisu pristupili ni tužilac ni tužena, koji su uredno pozvani, prvostepeni sud je doneo pobijano rešenje kojim je utvrdio da je tužba povučena, pozivajući se na odredbu čl. 202. ZPP. Ovakav stav prvostepenog suda se ne može prihvatiti.
Odredbom čl. 16. st. 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužba za naknadu imovinske štete koja je podneta u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz čl. 1. ovog zakona po kojoj nije doneta prvostepena odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra se ustavnom žalbom.
Odredbom čl. 16. st. 5. istog zakona, koji je stupio na snagu dana 04.11.2023. godine, propisano da su sudovi dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete iz st. 1-4. ovog člana dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora, žalbe, odnosno tužbe. Shodno navedenom, prvostepeni sud u konkretnom slučaju nije trebao doneti rešenje kojim utvrđuje povlačenje tužbe, već je, saglasno odredbi čl. 16. st. 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, spise predmeta trebao dostaviti Ustavnom sudu i o tome obavestiti podnosioca tužbe. Drugim rečima, tužba podneta nakon stupanja na snagu predmetnih izmena Zakona smatra ustavnom žalbom pred Ustavnim sudom.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gžrr1 10/22 od 02.04.2024. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik