Сентенце грађанско право > Стварно право
ОДРЖАЈ
Државина представља фактичку власт на ствари, али да би се радило о државини на основу које се одржајем може стећи право својине потребно је да држалац предузима радње на основу којих се основано може закључити да је држалац ствари, односно да се држалац према ствари понаша као власник.
Из образложења:
Закон о основама својинскоправних односа познаје две врсте стицања права својине и то на основу закона (оригинарно) и по основу правног посла (дериватно). Одржај је оригинаран, односно изворни начин стицања права својине, на основу државине ствари и протека времена. Да би неко лице могло да стекне право својине на основу одржаја, прво на одређеној ствари мора имати државину. Државина представља фактичку власт на ствари, али да би се радило о државини на основу које се одржајем може стећи право својине потребно је да држалац предузима радње на основу којих се основано може закључити да је држалац ствари, односно да се држалац према ствари понаша као власник. Други услов са стицање права својине одржајем јесте протек времена. Закон прописује различити протек времена за држаоца ствари имајући у виду да ли је држалац само савестан држалац или савестан и законити држалац као и да ли се ради о покретним односно непокретним стварима.
Имајући у виду наведно, у конкретном случају су испуњена оба законом предвиђена услова за стицање права својине на предметном стану путем одржаја. Наиме, тужиља има државину на предметном стану од момента ступања у посед 01.03.1999. године, и то до 2016. посредну државину, имајући у виду да је у предметном стану уз њену сагласност прво живео њен син са супругом, а од 2016. године и непосредну државину. С обзиром на то да је чланом 28. Закона о својинскоправним односима, прописано да савестан и законит држалац непокретне ствари, на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем, протеком 10 година, да време потребно за одржај почиње тећи оног дана када је држалац ступио у државину ствари. Да би се стекло право својине по основу редовног одржаја потребно је постојање законите државина, што значи да је државина стечена на основу правног посла којим се преноси право својине, као што је уговор о купопродаји, уговор о доживотном издржавању, уговор о поклону или тестамент. Имајући у виду да је тужиља испунила оба кумулативно постављена услова, односно да је државина била законита јер се заснива на пуноважном правном основу и то овереном Купопродајном уговору који су она и њен пок. супруг закључили са "Т." д.о.о. Нови Сад дана 02.09.1996. године, као и правноснажном решењу о наслеђивању иза њеног пок. супруга, испуњен је услов законитости као претпоставка стицања својине путем одржаја. Како се савесност претпоставља, а савесност тужиље у овом поступку ничим није доведена у питање, суд сматра да је тужиља стекла право својине на предметном стану путем одржаја.
Сврха одржаја огледа се у претварању дугогодишњих фактичких односа у правне односе, које претварање захтева сигурност правног промета и оправданом чини интервенцију суда у правцу заштите постојећих субјективних права и правом заштићених интереса, док се са друге стране оправдање огледа у чињеници неактивности субјеката који кроз дужи низ година нису предузели радње ради остваривања субјективних права. Закон пружа заштиту савесним поседницима непокретности који користе ствар у уверењу да је њихова и да на њу имају право, чак и уколико по објективном праву – деривативним путем њихова фактичка власт не би могла да буде призната. У конкретном случају тужиља као савесни држалац непокретности полаже право својине на исту, те је стога њен захтев у целости основан.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број П. 594/2021 од 18.03.2022. године, која је постала правноснажна 06.05.2022)
Сентенцу саставио: Никола Петровић, судија Вишег суда у Новом Саду
