Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ЖАЛБА ПРОТИВ РЕШЕЊА О ОДРЕЂИВАЊУ ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ
Против решења о одређивању привремене мере у поступку предаје поседа дозвољена је посебна жалба.
Из образложења:
Према стању у спису, тужиље су поднеле тужбу против тужених ради предаје поседа, са предлогом за одређивање привремене мере. Решењем Основног суда у Бачкој Паланци усвојен је предлог за одређивање привремене мере, којим је забрањено туженима да сами или путем трећих лица предузимају било какву фактичку радњу, врше обраду или коришћење опредељене површине пољопривредног земљишта на означеним парцелама, на које се односи тужбени захтев, као и да врше издавање у закуп или уступање на коришћење тог дела земљишта трећим лицима и то све у односу на непокретност прецизирану у изреци тог решења, па је забрањено туженима да организују било која лица или механизацију ради предузимања било којих фактичких радњи на предметном земљишту у наведеној површини, да предузимају било коју радњу која би ометала тужиље у несметаном коришћењу наведеног земљишта, а да право на предузимање било којих радњи и агротехничких мера тужиље имају у односу на површине, такође утврђене у изреци тог решења. Одређено је да ће привремена мера трајати до правноснажног окончања ове парнице. Наведено је да против тог решења није дозвољена посебна жалба. Првостепени суд је донео наведено решење о одређивању привремене мере позивајући се на одредбу чл. 451. Закона о парничном поступку.
Одредбом чл. 451. ст. 1. ЗПП прописано је да у току поступка суд може по службеној дужности и без саслушања противне странке да одреди привремене мере у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење ради отклањања хитне опасности противправног оштећења или спречавања насиља или отклањања ненакнадиве штете. Истим чланом ст. 2. ЗПП одређено је да ће суд одлуку о одређивању привремене мере по предлогу странке да донесе у року од осам дана од дана подношења предлога, док је ст. 3. прописано да против решења о одређивању привремене мере није дозвољена посебна жалба.
Имајући у виду како гласи цитирана законска одредба, изражен став првостепеног суда у погледу поуке о правном леку се не може прихватити. Наиме, законска одредба чл. 451. ЗПП на коју се првостепени суд позива у наведеном решењу примењује се само у парницама због сметања државине. Међутим, како је у конкретном случају решење о одређивању привремене мере донето у парници због предаје поседа, произлази да у овом парничном поступку није примењива одредба чл. 451. ЗПП. С тим у вези, не може се закључити да против решења о одређивању привремене мере у поступку предаје поседа није дозвољена посебна жалба, већ напротив, против решења о одређивању привремене мере у поступку предаје поседа примењује се одредба чл. 399. ст. 3. ЗПП, којим је прописано да је против решења о одређивању привремене мере дозвољена посебна жалба, осим ако законом није другачије прописано. Не дајући право жалбе странкама на решење о привременој мери донетој у поступку предаје поседа, и одбацујући жалбу туженог против тог решења о привременој мери, првостепени суд је онемогућио тужене да расправљају пред судом, на који начин је учинио битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374. став 2 тачка 7 ЗПП-а, те је побијано решење овај суд укинуо.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 313/23 од 18.01.2023. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
