Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ТРОШКОВИ ПРИВРЕМЕНОГ ЗАСТУПНИКА
ТРОШКОВИ ПРИВРЕМЕНОГ ЗАСТУПНИКА
Трошкови привременог заступника туженог се могу сходном применом одредбе члана 163 ЗПП уподобити трошковима у поступку за обезбеђење доказа, због чега те трошкове сноси тужилац у чијем интересу је било постављање привременог заступника туженом.
Из образложења:
Решењем Основног суда у Новом Саду пословни број П. 809/11 од 24.10.2012. године обавезан је тужени да привременом заступнику Р.С., адвокату из Новог Сада, накнади трошкове у укупном износу од 21.000,00 динара у року од 8 дана под претњом принудног извршења.
Одредбом члана 159 став 6 Закона о парничном поступку прописано је да ће у току поступка суд посебним решењем одлучити о накнади трошкова само кад право на накнаду трошкова не зависи од одлуке о главној ствари. Одредбом члана 163 став 1. истог закона предвиђено је да трошкове поступка за обезбеђење доказа сноси странка која је поднела предлог за обезбеђење доказа, те да је она дужна да накнади и трошкове противној странци, односно постављеном привременом заступнику. Чланом 163 став 2 наведеног закона прописано је да ове трошкове странка може накнадно остварити као део парничних трошкова, према успеху у парници.
Имајући у виду цитиране законске одредбе, као и чињеницу да је туженом постављен привремени заступник, који је поставио опредељен захтев за накнаду трошкова поступка, првостепени суд је погрешно одлучио када је обавезао туженог да привременом заступнику исплати предујам трошкова поступка, на шта се основано указује жалбама привременог заступника и туженог. Наиме, трошкови привременог заступника туженог се могу сходном применом одредбе члана 163 ЗПП уподобити трошковима у поступку за обезбеђење доказа, због чега те трошкове сноси тужилац у чијем интересу је било постављање привременог заступника туженом и они представљају саставни део свих парничних трошкова.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 4619/2013 од 17.09.2014. године)
Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
ТРОШКОВИ ПРИВРЕМЕНОГ ЗАСТУПНИКА
Околност да привремени заступник туженог није успео са жалбом, не ослобађа тужиоца обавезе да му накнади трошкове које је тим поводом имао.
Из образложења:
Побијаним решењем одбијен је захтев привременог заступника туженог да му тужилац на име трошкова састава поднеска од 09.05.2014. године насловљеног као жалба исплати износ од 12.000,00 динара.
Из садржине побијаног решења произилази да је став првостепеног суда да привремени заступник туженог нема право на трошкове састава жалбе будући да са жалбом није успео, шти значи да је лоше проценио да има места изјављивању жалбе, а због чега тужилац није дужан да трпи последице такве процене. Овакво образложење је апсолутно неприхватљиво, на шта се и жалбом основано указује, будући да је привремени заступник као такав постављен да штити интересе туженог, па како тужени није успео у првостепеном поступку, свакако да је у његовом интересу да се против такве одлуке суда изјави жалба.
Како трошкове привременог заступника сноси тужилац у чијем је интересу било постављање привременог заступника туженом, обавезан је тужилац да привременом заступнику на име трошка састава жалбе исплати износ од 12.000,00 динара, сагласно Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.
Околност да привремени заступник није успео са жалбом, не ослобађа тужиоца обавезе да му накнади трошкове које је тим поводом имао, а што не утиче на право тужиоца да исте регресира лично од туженог.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 4414/17 од 30.01.2019. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
