Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ТРОШКОВИ ПРЕДЛОГА ЗА МИРНО РЕШЕЊЕ СПОРА
Након измена и допуна Закона о парничном поступку из маја месеца 2014. године, не постоји обавеза тужиоца да се пре подношења тужбе обрати Републичком јавном правобранилаштву са предлогом за мирно решавање спора, већ само могућност, те се трошак састава овог предлога не може сматрати нужним за вођење парничног поступка.
Из образложења:
Према утврђеном чињеничном стању тужилац је по основу поступања по службеној дужности у својству браниоца у предмету Вишег суда у Новом Саду пословни број Км.-- дана -- доставио туженом специфицирани трошковник за предузете радње по коме му није извршена исплата. Дана 12.09.2014. године тужилац је туженом доставио предлог за мирно решење спора, сачињен од стране адвоката, који је тарифиран и на који није добио одговор до дана подношења тужбе. Дана 29.12.2014. године тужиоцу су исплаћени трошкови у износу од 31.500,00 динара.
Сходно члану 193 став 1 ЗПП-а лице која намерава да поднесе тужбу против Републике Србије, може да пре подношења тужбе Републичком јавном правобранилаштву достави предлог за мирно решавање спора, осим ако је посебним прописом предвиђен рок за подношење тужбе. Предлог за мирно решавање спора мора да садржи све податке из члана 192. овог закона.
Чланом 154 став 1 ЗПП-а прописано је да ће суд приликом одлучивања који ће трошкови да се накнаде странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице. О томе који су трошкови били потребни, као и о износу трошкова, одлучује суд ценећи све околности.
Имајући у виду наведене одредбе, основано се у жалби туженог указује да је побијана пресуда донета погрешном применом материјалног права. Наиме, предлог за мирно решавање спора од 12.09.2014. године, поднет је по ступању на снагу измена и допуна Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 55/2014 од 23.5.2014. године, а ступио је на снагу 31.5.2014.). Наведеним изменама и допунама измењена је и одредба члана 193 став 1, те је уместо обавезе да се пре подношења тужбе обрати Републичком јавном правобранилаштву предлогом за мирно решавање спора, тужиоцу дата могућност да то учини. Дакле, у време подношења предлога за мирно решавање спора тужилац није био дужан да се обрати Републичком јавном правобранилаштву, па трошак састава предлога није био потребан за вођење парнице у смислу члана 154 став 1 ЗПП-а, нити је материјалну штету у висини трошка састава предлога, у смислу члана 154 ЗОО-а, проузроковао тужени. У складу са изнетим овај суд је преиначио побијану пресуду тако што је одбио тужбени захтев тужиоца и захтев за накнаду трошкова парничног поступка.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 2543/2015 од 10.01.2017. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
