Сентенце грађанско право > Парнични поступак
РОК ЗА ПОКРЕТАЊЕ ПАРНИЦЕ
Рок за покретање парнице од стране учесника у оставинском поступку након прекида истог је инструкциони року, о чијем протеку суд није дужан да води рачуна по службеној дужности.
Из образложења:
Тужиоци су решењем Основног суда у Новом Саду упућени на парницу ради поништаја својеручног завештања. Побијаним решењем првостепени суд је одбацио тужбу са образложењем да је тужба неблаговремена, из разлога што тужиоци у року од 30 дана нису поднели тужбу.
Одредбом члана 24. став 2. Закона о ванпарничном поступку прописано је да ако учесник који је упућен на парницу или поступак пред управним органом у одређеном року, који не може бити дужи од 30 дана, покрене парницу, односно поступак пред управним органом ванпарнични поступак ће се прекинути до правноснажног окончања тог поступка, док је ставом 2 истог члана прописано да ако ни један од учесника до завршетка ванпарничног поступка не покрене парницу, односно поступак пред управним органом, суд ће довршити поступак без обзира на захтеве у погледу којих је учесник упућен на парницу, односно на поступак пред управним органом. Основано се жалбом тужилаца указује да је ожалбено решење незаконито. Наиме, супротно закључку првостепеног суда рок за покретање парнице од стране учесника у оставинском поступку након прекида истог није преклузиван рок, јер одредба чл. 24. ст. 2. Закона о ванпарничном поступку недвосмислено прописује да ће суд наставити прекинути поступак без обзира на захтев због којег је учесник упућен на парницу уколико нико од учесника до завршетка ванпарничног поступка не покрене парницу. Стога произилази да се заправо ради о инструкционом року, о чијем протоку суд није дужан да води рачуна по службеној дужности.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 2361/21 од 06.04.2022. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
