Сентенце грађанско право > Парнични поступак
РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ВРАЋАЊЕ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ
Рок за подношење предлога за враћање у пређашње стање почиње тећи од дана када су престали разлози који су проузроковали пропуштање, а не од дана пријема решења о повлачењу тужбе.
Из образложења:
Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду констатовано је да је тужба у овој правној ствари повучена, па је тужилац обавезан да туженом накнади трошкове парничног поступка и одбачен је предлог тужиоца за враћање у пређашње стање.
У конкретном случају, пуномоћник тужиоца у поднеску од 08.11.2023. године, насловљеном као Предлог пуномоћника тужиоца за враћање у пређашње стање, као оправдане разлоге за изостанак са рочишта наводи да је на рочиште заказано за дан 25.10.2023. године са почетком у 11:30 часова, био спречен да приступи због квара на возилу, те да је возило било оспособљено за вожњу тек око 12:15 часова. Полазећи од тога, првостепени суд правилно сматра да је тужиоцу, односно његовом пуномоћнику, рок од 8 дана у коме је могао поднети предлог за враћање у пређашње стање, почео тећи истог дана када је предметно рочиште било заказано, имајући у виду да су разлози који су проузроковали пропуштање тог рочишта престали истог дана, јер је возило истог дана оспособљено за вожњу.
Са наведеним у вези, не може се прихватити ни жалбени навод тужиоца да исти није имао сазнања да је његова тужба повучена, те да му је субјективни рок почео тећи тек од дана када је за то сазнао, односно од дана када је примио решење о повлачењу тужбе. Ово из разлога што је пуномоћник тужиоца решење о повлачењу тужбе примио 20.11.2023. године, док је предлог за враћање у пређашње стање поднео пре тога, дана 08.11.2023. године, из чега јасно произлази да је пуномоћник тужиоца знао за пропуштање, па како је рочиште у овој правној ствари било заказано за дан 25.10.2023. године, а предлог за враћање у пређашње стање је поднет дана 08.11.2023. године, правилно је првостепени суд исти одбацио као неблаговремен и са тим у вези дао јасно и детаљно образложење, које у потпуности прихвата и овај суд, па су сви супротни жалбени наводи без основа.
Што се тиче жалбених навода тужиоца, да је предлог за враћање у пређашње стање поднео опреза ради, у ситуацији док још увек није имао сазнања какве су биле последице његовог изостанка са заказаног рочишта (како наводи, да је тужени прихватио расправљање без присутног пуномоћника тужиоца, или да је поступајућа судија евентуално била одсутна и слично), овај суд сматра да, када је пуномоћник тужиоца већ поднео предлог опреза ради, пре него што је и сазнао да је тужба сматрана повученом, тај предлог је могао поднети благовремено, при чему овај суд поново указује на то да пуномоћник тужиоца, у конкретној ситуацији, погрешно тумачи да рок за подношење предлога за враћање у пређашње стање почиње тећи од дана пријема решења о повлачењу, већ, у датој ситуацији, управо од дана када су престали разлози који су проузроковали пропуштање, како је већ речено, па ни ови жалбени наводи нису од утицаја на правилност и законитост побијаног решења.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 456/24 од 05.03.2024. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
