Сентенце грађанско право > Парнични поступак
НЕГАТОРНА ТУЖБА
Ако треће лице неосновано узнемирава власника или претпостављеног власника на други начин, а не одузимањем ствари, власник, односно претпостављени власник, може тужбом захтевати да то узнемиравање престане. Када је узнемиривањем проузрокована штета, власник има право да захтева накнаду штете по општим правилима о накнади штете. Право на подношење негаторне тужбе не застарева.
Из образложења:
Према стању у списима, тужиља је поднела тужбу за заштиту права својине, наводећи поред осталог да је власник некретнине у Будисави, на којој је саграђен објекат, те да тужена, која је сусед тужиље, повремено, без сагласности тужиље и уз њено изричито противљење, без преке потребе пролази кроз двориште преко травњака, на другу улицу, испушта отпадне воде из својих свињаца које неугодно миришу, при чему се ствара мочварно тло, те баца и одлаже смеће и старо гвожђе преко ограде на тужиљине травњаке. Предложила је да суд донесе пресуду којом ће утврдити да је тужена неосновано узнемиравала и наложити туженој да престане са сваким даљим узнемиравањем тужиље као власника предметне непокретности. Током поступка тужиља је поставила коначни тужбени захтев који је у целости одбијен ожалбеним решењем.
Првостепени суд је нашао да се тужбеним захтевом тражи заштита од сметања државине, па је у том смислу поступак водио по правилима поступка у парницама због сметања државине, те је зато тужбени захтев одбио позивајући се на одредбу чл. 77. Закона о основама својинскоправних односа, сматрајући да је протекао прописани рок од 30 дана у ком се може тражити судска заштита од узнемиравања, односно одузимања државине.
Из садржине списа произлази да је тужба означена као "тужба за заштиту права својине", из наративног дела тужбе и из постављеног коначног тужбеног захтева којим се тражи доношење пресуде јасно произлази да тужиља у конкретном случају не тражи заштиту од сметања државине, већ заштиту од узнемиравања права својине, у смислу чл. 5. и 42. Закона о основама својинскоправних односа, а како се то указује и наводима жалбе.
Наиме, поред сметања државине, којим се пружа заштита против узнемиравања односно одузимање права државине, законом се пружа заштита и у односу на узнемиравање или одузимање права својине. Поред власничке тужбе (rei vindicata) из члана 37. Закона о основама својинско правних односа и власничке тужбе за повраћај ствари по основу јачег права на посед (actio publiciana) из члана 41. истог закона, постоји и трећа власничка тужба (actio negatoria) из члана 42. Закона о својинско правним односима на коју очигледно претендује тужиља. То је тужба која се значајно разликује од тужбе за сметање поседа, јер се код сметања поседа утврђује фактичко стање државине и за ту тужбу је активно легитимисан сваки фактички поседник, односно држалац ствари, а код тужбе из члана 42. Закона о основама својинско правних односа активно легитимисани тужилац је само власник који има право да због неоснованог узнемиравања својинских овлашћења тужбом захтева да узнемиравање које врши треће лице престане. У смислу овог материјалног прописа првостепени суд је био дужан да утврђује чињенице релевантне за пресуђење.
Тужбу за узнемиравање својине, власник, односно претпостављени власник подноси против трећег лица које га на други начин, а не одузимањем ствари, неосновано узнемири, па се тужбеним захтевом тражи да то узнемиравање престане. Негаторна тужба уређена је одредбом члана 42. Закона о основама својинскопранвих односа, којом је прописано да ако треће лице неосновано узнемирава власника или претпостављеног власника на други начин, а не одузимањем ствари, власник, односно претпостављени власник, може тужбом захтевати да то узнемиравање престане. Када је узнемиривањем из става 1 овог члана проузрокована штета, власник има право да захтева накнаду штете по општим правилима о накнади штете. Право на подношење тужбе из става 1 овог члана не застарева.
Дакле, узнемиравање својине постоји увек када се власник омета у коришћењу своје покретне или непокретне ствари. Да би власник спречио неосновано узнемиравање трећих лица која му отежавају коришћење ствари, он је заштићен негаторном тужбом која је регулисана чланом 42. Закона о основама својинскоправних односа. Негаторна тужба је искључена у случајевима када је треће лице овлашћено да узнемирава власника или претпостављеног власника у мирном коришћењу ствари, тј. у свим оним случајевима када је власник или претпостављени власник дужан да трпи туђе утицаје на своју ствар.
Појам "узнемиравања" се може извести из суштине својине и државине. На једној страни стоје овлашћења власника, а на другој фактичка власт држаоца ствари. "Узнемиравање" о којем је реч усмерено је у првом случају против овлашћења који власник има поводом ствари и свог права својине, а у другом случају против мирног и несметаног вршења фактичке власти на ствари. Како тужиља истиче да је тужена узнемиравала испуштањем отпадних вода из свог дворишта у двориште тужиље, бацањем и одлагањем смећа, старог гвожђа преко ограде тужиље, јасно је да она у конкретном случају тражи заштиту од узнемиравања њене својине, јер јој тужена на наведени начин наводно отежава коришћење њене непокретности, па се тако и у жалби основано указује да се првостепени суд у ожалбеној одлуци није уопште бавио питањем постојања или непостојања недозвољених штетних имисија, у смислу одредби чл. 5. ЗОСО-а, које је наводно узроковала тужена, а што су, поред постојања права својине тужиље чија се заштита тражи, битне чињенице за одлучивање по конкретном тужбеном захтеву.
Стога, овај суд налази да конкретни тужбени захтев не представља захтев за заштиту од узнемиравања државине, већ захтев за престанак узнемиравања права својине, који се расправља у петиторној парници, по правилима општег парничног поступка. Имајући у виду све наведено, будући да је погрешно држао да је предмет поступка сметање државине, првостепени суд је пропустио да расправи битне чињенице које су од значаја за одлучивање у поступку ради престанка узнемиравања својине и накнаде штете, па је овај суд побијану одлуку укинуо и предмет вратио првостепеном суду на даље поступање.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 2716/2017 од 28.06.2017. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
