Сентенце грађанско право > Парнични поступак
МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ
За суђење у споровима који настају у току и поводом судског или административног извршног поступка, као и у току и поводом стечајног поступка, искључиво је месно надлежан суд који спроводи тај поступак, односно суд на чијем подручју се налази суд који спроводи извршни поступак.
Из образложења:
Побијаним решењем Основни суд у Новом Саду се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одредио да ће се након правноснажности решења списи предмета доставити Трећем основном суду у Београду, као стварно и месно надлежном за поступање у овој правној ствари. Против наведеног решења тужена је благовремено изјавила жалбу.
Основни суд у Новом Саду је решењем посл. бр. ИПВ ИВ. --/-- приговор извршног дужника усвојио и одредио да ће се извршни поступак који се води код јавног извршитеља именованог за подручје Вишег суда у Новом Саду и Привредног суда у Новом Саду наставити као поводом приговора против платног налога.
Одређено је да ће се списи предмета доставити парничном одељењу Основног суда у Новом Саду и одређен је застој извршног поступка до правноснажног окончања парничног поступка.
Одредбом члана 18. Уговора о кредиту уговорено је да су уговорне стране сагласне да ће све евентуалне спорове проистекле из овог уговорног односа настојати да реше споразумно, а уколико дође до судског спора уговорне стране одређују надлежност суда у Београду (осим уколико законом није друкчије одређено).
Тужилац је поднеском истакао приговор месне ненадлежности Основног суда у Новом Саду, наводећи да су парничне странке у члану 18. Уговора о кредиту уговориле да ће у случају спора надлежан бити суд у Београду, предложивши да Основни суд у Новом Саду донесе решење којим ће усвојити приговор месне ненадлежности и по правноснажности решења списе предмета доставити Трећем основном суду у Београду, као месно надлежном суду на даље поступање. Након тога, првостепени суд је донео побијано решење.
Имајући у виду стање у списима предмета, овај суд налази да је првостепени суд погрешно одлучио када је усвојио приговор месне ненадлежности истакнут од стране тужиоца, на шта тужена основано у жалби указује. Наиме, основано се тужена наводима из жалбе позива на члан 58 ЗПП којим је прописано да је за суђење у споровима који настају у току и поводом судског или административног извршног поступка, односно у току и поводом стечајног поступка, искључиво месно надлежан суд који спроводи извршни, односно стечајни поступак, односно суд на чијем подручју се налази суд који спроводи извршни поступак, односно суд на чијем се подручју спроводи административно извршење. Сходно наведеном, а како је предметни спор ради дуга проистекао из извршног поступка који је покренут пред Основним судом у Новом Саду, тиме је према становишту овог суда, сходно цитираној одредби члана 58. ЗПП, за суђење у конкретном случају искључиво месно надлежан Основни суд у Новом Саду, као суд који спроводи, односно пред којим је покренут извршни поступак поводом којег је предметни спор настао.
С обзиром на то да је у споровима који настају у току и поводом судског или административног извршног поступка, као што је у конкретном случај, законом прописана искључива месна надлежаност суда који спроводи извршни поступак, односно суда на чијем подручју се налази суд који спроводи извршни поступак, односно суда на чијем се подручју спроводи административно извршење, нема места примени уговорних одредби којима се уговара надлежност другог суда у односу на суд за који закон прописује да је искључиво месно надлежан, односно у конкретном случају нема места примени одредбе члана 18. Уговора о кредиту, закљученог између тужиоца и тужене, имајући у виду да предмет уговарања не може бити месна надлежност суда у случају у којем закон прописује искључиву месну надлежност, због чега је суд одлучио као у изреци, те преиначио побијано решење и одбио приговор месне ненадлежности који је тужилац истакао.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 2343/22 од 20.12.2023. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
