Sentence građansko pravo > Obligaciono pravo
UGOVARANjE PROMENLjIVE KAMATNE STOPE
Ugovaranjem da će se kamata, kao bitan elemenat ugovora, menjati prema aktima banke i promenama kamate na bankarskom tržištu bez zaključivanja posebnog aneksa ovog Ugovora, bez bliže određenih i definisanih parametara na osnovu kojih će se kamatna stopa menjati, ugovorena je neodrediva ugovorna obaveza, što shodno odredbi člana 47. ZOO istu ugovornu obavezu čini ništavom.
Iz obrazloženja:
Pobijanom presudom tužbeni zahtev je usvojen i utvrđeno je da su odredbe Ugovora o namenskom računu za poslovanje sa Viza klasik revolving kreditnom karticom tip "V" ništave u delu u kom se utvrđuje da se obračun kamate vrši u skladu sa aktima banke, što je tuženi dužan da trpi.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja kao korisnik sa tuženom kao bankom zaključila Ugovor o namenskom računu za poslovanje sa Viza klasik revolving kreditnom karticom tip "V", kojim je u članu 1. i 2. predviđeno da je predmet ugovora otvaranje namenskog računa i kreditni limit koji se korisniku odobrava za korišćenje Visa klasik revolving kreditne kartice tip "V" u iznosu od 100.000,00 dinara. Članom 5. stav 1 ugovora je propisano da tuženi na iskorišćeni deo kreditnog limita obračunava kamatu po promenljivoj kamatnoj stopi, koja u momentu zaključenja Ugovora iznosi 1,5% mesečno, a utvrđuje se u skladu sa aktima banke, dok se obračun kamate vrši konformnom metodom. Dalje je predviđeno da se svaka izmena visine kamatne stope automatski primenjuje, bez potrebe za zaključenjem aneksa. Članom 6. stav 2 ugovora je predviđeno da ukoliko korisnik ne izmiri svoju obavezu u skladu sa prethodnim stavom, tuženi na iznos dospelih, a neizmirenih obaveza zaračunava kamatu u visini utvrđenoj aktima banke i zadržava pravo blokiranja i oduzimanja kartice.
Odredbom člana 103. ZOO propisano da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Član 105. ZOO propisuje da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Član 46. stav 3 ZOO propisuje da ugovorna obaveza mora biti moguća, dopuštena i određena ili odrediva, a član 47. ZOO da kad je predmet obaveze nemoguć, nedopušten, neodređen ili neodrediv, ugovor je ništav.
Suprotno žalbenim navodima, prvostepeni sud je pravilnom primenom citiranih zakonskih odredaba utvrdio da su odredbe člana 5. stav 1 i člana 6. stav 2 Ugovora o namenskom računu za poslovanje sa Visa klasik revolving kreditnom karticom tip "V" ništave u delu u kom se utvrđuje da se obračun kamate vrši u skladu sa aktima banke, bez zaključivanja posebnog ankesa ugovora. Naime, poslovna politika banke i njeni interni akti nisu merljivi kriterijumi, a sam ugovor zaključen između parničnih stranaka ne sadrži bliže precizirane elemente ili način promene i formiranja kamatne stope banke, pa je pravilno stanovište prvostepenog suda da ovako ugovorena kamatna stopa nije odrediva. Iz navedenih razloga, ugovaranjem da će se kamata, kao bitan elemenat ugovora, menjati prema aktima banke i promenama kamate na bankarskom tržištu bez zaključivanja posebnog aneksa ovog Ugovora, bez bliže određenih i definisanih parametara na osnovu kojih će se kamatna stopa menjati, ugovorena je neodrediva ugovorna obaveza, što shodno odredbi člana 47. ZOO istu ugovornu obavezu čini ništavom.
Pored toga, ugovorne klauzule ugovora o kreditu i opšti uslovi poslovanja banke ne mogu biti u suprotnosti sa opštim načelima ZOO, njegovim imperativnim normama i dobrim poslovnim običajima, a naročito sa načelom ravnopravnosti parničnih stranka iz člana 11, načelom savesnosti i poštenja iz člana 12, načelom jednake vrednosti davanja iz člana 15. i načelom postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima iz člana 21. stav 1 ZOO. Kako ugovorna klauzula kojom se visina kamatne stope na kredit utvrđuje prema poslovnoj politici banke i njenim internim aktima zavisi od volje samo jedne ugovorne strane, pravilno je stanovište prvostepenog suda da se ovako ugovorenom kamatom narušavaju načelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, načelo savesnosti i poštenja, načelo ravnopravnosti, kao i dobri poslovni običaji. Ugovaranjem prava banke da menja kamatnu stopu prema svojim opštim uslovima i odlukama, korisnik kredita se stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na banku, što se ne može pravdati poslovnom politikom banke, a istu ugovornu odredbu čini suprotnom odredbama Zakona o obligacinim odnosima, što povlači i odgovarajuće sankcionisanje.
Imajući u vidu navedeno pravilan je zaključak prvostepenog suda da su odredbe člana 5. stav 1 i člana 6. stav 2 Ugovora o namenskom računu za poslovanje sa Visa klasik revolving kreditnom karticom tip "V" ništave u delu u kom se utvrđuje da se obračun kamate vrši u skladu sa aktima banke. Radi se o apsolutnoj ništavosti u smislu člana 103. ZOO o kojoj je sud dužan da vodi računa po službenoj dužnosti, s tim što, u smislu člana 105. istog zakona, ništavost pojedine odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila uslov ugovora, ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.
Kako je usled izmene kreditne obaveze utvrđene odredbama člana 5. stav 1 i člana 6. stav 2 Ugovora tužena naplatila tužilji veću kreditnu obavezu, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 210. ZOO obavezao tuženu da tužilji vrati iznos koji je na ime više obračunatne kreditne obaveze isplaćen.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 3346/18 od 18.01.2021. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
