Сентенце грађанско право > Облигационо право
СТРУКТУРА КАПИТАЛА СТЕЧАЈНОГ ДУЖНИКА
Република Србија одговора за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року.
Из образложења:
Побијаном пресудом тужбени захтев је делимично усвојен и обавезана је тужена Република Србија да тужиљи на име накнаде имовинске штете због повреде права на суђење у разумном року исплати досуђени износ. Према становишту првостепеног суда одговорност тужене Републике Србије је објективна и огледа се у томе што органи стечајног поступка нису предузимали или су неблаговремено и неадекватно предузимали потребне радње у циљу намирења утврђеног потраживања тужиље, те да услед таквог поступања постоји узрочно-последична веза између радњи тужене и штете коју тужиља трпи.
Имајући у виду наведено, основано се жалбом тужене указује да побијана одлука има недостатака због којих се не може испитати, јер недостају разлози о битним чињеницама који се тичу основа одговорности тужене Републике Србије за исплату новчане накнаде.
Наиме, чланом 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да странка може да поднесе тужбу против РС за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, те да суд поред одредаба којима се уређују облигациони односи примењује и мерила за оцену трајања суђења у разумном року, док је ставом 3. овог члана предвиђено да је одговорност РС за имовинску штету изазвану повредном права на суђење у разумном року објективна. Поред наведеног, Врховни касациони суд је у свом закључку усвојеном на седници Грађанског одељења одржаној дана 02.11.2018. године изнео да Република Србија одговора за материјалну штету насталу због потупног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа која су без њихове кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним или државним капиталом, уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року.
Полазећи од изнетог, побијана одлука је донета уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП која се састоји у томе што у првостепеној пресуди нису наведени разлози о битним чињеницама у погледу структуре капитала стечајног дужника Европа осигурање ад Београд, а имајући у виду да од структуре капитала стечајног дужника зависи пасивна легитимација тужене Републике Србије, с обзиром да иста одговара за накнаду имовинске штете изазване повредном права на суђење у разумном року, у случају када је имовина стечајног дужника у већинској државној или друштвеној својини. Имајући у виду претходно наведено, жалба тужене је усвојена, па је првостепена пресуда у побијаном усвајајућем делу укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гжрр 196/21 од 05.04.2021. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
