Сентенце грађанско право > Облигационо право
ПРИГОВОР ЗАСТАРЕЛОСТИ КОД МЕНИЧНОГ ДУГА
Околност што је извршни поверилац покренуо поступак за наплату потраживања по основу веродостојне исправе (менице) не значи да се поступак мора окончати по одредбама Закона о меници, јер између странака није закључен апстрактни правни посао, већ каузални (уговор о кредиту) где је меница само средство обезбеђења у случају неиспуњења обавезе из уговора о кредиту (задоцнелог испуњења). Према томе, како је основ спора дуг из уговора о кредиту за који тужени одговара, а не меница, која је само средство обезбеђења испуњења обавеза из уговора о кредиту, то нема места примени правила која се односе на менични спор, већ се за оцену о истакнутом приговору застарелости имају применити одредбе Закона о облигациним односима.
Из образложења:
Првостепени суд је нашао да тужбени захтев није основан, јер је истакнути приговор застарелости прихватио, са образложењем да је доспеће менице дана 23.04.2010. године а да је предлог за извршење на основу менице поднет дана 23.01.2018. године када је протеко рок од три године од дана доспећа, наводећи да како се ради о захтеву за исплату меничног дуга, застарелост таквог захтева се цени у складу са чланом 78. Закона о меници без обзира што тужиочево потраживање према туженом потиче из уговора о кредиту.
Међутим, овако становиште првостепеног суда се не може прихватити. С обзиром на то да је тужени уговором о кредиту (потписивањем уговора и предајом менице) преузео обавезу да добијени износ новца врати са каматом и осталим споредним потраживањима, обавеза туженог да тужиоцу врати односно исплати тражени износ проистиче из уговора о кредиту, односно тужени у конкретном случају има својство главног дужника из уговора о кредиту, а на који се примењују одредбе Закона о облигационим односима. Околност што је извршни поверилац покренуо поступак за наплату потраживања по основу веродостојне исправе (менице) не значи да се поступак мора окончати по одредбама Закона о меници. Ово из разлога што између странака није закључен апстрактни правни посао, већ каузални (уговор о кредиту) где је меница само средство обезбеђења у случају неиспуњења обавезе из уговора о кредиту (задоцнелог испуњења). Према томе, како је основ спора дуг из уговора о кредиту за који тужени одговара, а не меница, која је само средство обезбеђења испуњења обавеза из уговора о кредиту, то нема места примени правила која се односе на менични спор, већ се у конкретном случају за оцену о истакнутом приговору застарелости имају применити одредбе Закона о облигациним односима.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 4415/20 од 16.04.2024. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
