Сентенце грађанско право > Облигационо право
ОСИГУРАЊЕ ЖИВОТА КОД УГОВОРА О КРЕДИТУ
Како се уговором између тужене банке и осигуравајућег друштва првенствено осигурава ризик банке од ненаплативости кредита, за случај да наступи ризик осигурања, односно смрт тужиље као корисника кредита, нема економске оправданости да спорну накнаду плати тужиља уместо тужене банке.
Из образложења:
У ситуацији када је уговор о осигурању живота закључен између тужене банке као уговарача осигурања и друштва за осигурање као осигуравача, а уговором о кредиту трошкови у вези са осигурањем, наведеним чланом Уговора су пренети на тужиљу као корисника кредита, при чему тужена банка није тужиљи као свом клијенту предочила елементе тог правног посла, таква одредба је ништава, с обзиром на то да је аутономија воље у погледу садржине те одредбе била искључена, јер преговори око њеног закључења нису ни вођени, будући да је реч о трошковима који представљају услов давања кредита. Осим што је тужиљи остао непознат механизам по коме се добија висина трошкова премије осигурања код осигуравајућег друштва, што је доводи у неравноправан положај у односу на тужену банку, која је на основу унапред припремљеног и одштампаног уговора о кредиту тужиљи одобрила кредит, тужена банка није могла од тужиље да наплати предметну премију у вези са осигурањем, с обзиром на то да је у том правном послу тужена страна уговорница, те је она у обавези да плати те трошкове. У том смислу према становишту овог суда спорна одредба Уговора о кредиту у том делу је ништава, применом члана 103. став 1. и члана 105. став 1. ЗОО-а.
У конкретном случају, из утврђеног чињеничног стања произлази да су уговорне стране тужена банка и осигуравајуће друштво, те да је обавезник плаћања премије осигурања тужена банка, која је уговором о кредиту обавезу плаћања премије пренела на тужиљу без ваљаног правног основа. Такође, за случај смрти корисника кредита, што представља ризик осигурања, је предвиђено да је корисник накнаде у случају наступања осигураног случаја тужена банка. Међутим, како се уговором између тужене и осигуравајућег друштва првенствено осигурава ризик банке од ненаплативости кредита, за случај да наступи ризик осигурања, односно смрт тужиље као корисника кредита, нема економске оправданости да спорну накнаду плати тужиља уместо тужене. Из тог разлога овај суд налази да постоји обавеза тужене да тужиљи исплати и износ који је од ње наплатила у виду премије осигурања живота.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 1790/19 од 07.04.2021. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
