Sentence građansko pravo > Obligaciono pravo
OPOZIV UGOVORA O POKLONU
Ugovor o poklonu je po pravilu neopoziv, te jedino postoji mogućnost da dođe do opoziva (jednostranog raskida) darovnog ugovora od strane poklonodavca zbog ličnog osiromašenja ili velike, odnosno grube neblagodarnosti poklonoprimca.
Iz obrazloženja:
Razmatrajući ispunjenost uslova za raskid predmetnog ugovora o poklonu, sud ukazuje da je, po pravilu, ugovor o poklonu neopoziv. Međutim, postoji mogućnost da dođe do opoziva (jednostranog raskida) darovnog ugovora od strane poklonodavca zbog ličnog osiromašenja ili velike, odnosno grube neblagodarnosti poklonoprimca, kao pravno relevantnih razloga predviđenih u paragrafu 567. SGZ. Tim paragrafom propisano je da darodavac može opozvati („poreći“) poklon ako nakon učinjenog poklona tako osiromaši da ne može živeti, kao i u slučaju kada poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu, nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Svaka neblagodarnost, moralna greška, poklonoprimca prema poklonodavcu ne predstavlja razlog za opoziv (raskid) ugovora o poklonu, već ta neblagodarnost treba da bude "velika" ili "gruba". S druge strane, osiromašenje je takav razlog za opoziv poklona kod koga mora da postoji nedostatak nužnih sredstava za život, odnosno takvo osiromašenje koje poklonodavca dovodi do granice egzistencijalnog minimuma. Egzistencijalni minimum je pravni standard koji se koristi za onu količinu materijalnih sredstava nužnih za normalno funkcionisanje životnih potreba nekog lica. Mora postojati visok nivo osiromašenja, odnosno mora biti takvo da dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava. Ceneći ove okolnosti u konkretnom slučaju, sud je našao da se tužena po zaključenju ugovora o poklonu nije prema poklonodavcu ponašala na takav način da bi njeno ponašanje u smislu navedenog paragrafa bilo kvalifikovano kao "velika" ili "gruba" neblagodarnost. Gruba neblagodarnost kao razlog za opoziv ugovora o poklonu je faktičko pitanje koje sud ceni uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, primenjujući ga kao vrednosno merilo u kontekstu pravila morala i dobrih običaja. U tom smislu sud nalazi da se tužena ponašala upravo suprotno, ne povređujući na bilo koji način tužiočevu ličnost ili imovinu, pri tom zadržavajući uobičajeno ponašanje i trudeći se da održi koliko-toliko korektne odnose sa tužiocem komunicirajući sa njim preko svog supruga. Sud nalazi da je do prekida komunikacije tužioca sa tuženom svakako došlo pre više od 20 godina i to krivicom samog tužioca, što je za ovaj sud razumljiva okolnost imajući u vidu presudu Opštinskog suda u Novom Sadu br. K.--/-- i presudu Okružnog suda u Novom Sadu br. Kž. --/--. S obzirom na ovu činjenicu, ne može se tuženoj kao gruba neblagodarnost pripisati to što je samo nastavila sa tužiocem da ne komunicira i nakon potpisivanja predmetnog ugovora o poklonu. Takođe, sud je došao do zaključka da nije ispunjen ni drugi razlog za opoziv ugovora koji je predmet ovog spora - osiromašenje, ocenivši da je tužiočeva loša materijalna situacija rezultat njegovog izbora i njegove odluke da živi na način kojim živi i da nije odraz objektivnih okolnosti na koje tužilac ne može da utiče, s obzirom na to da nije dokazao da je radno nesposoban ili na drugi način onemogućen da ostvaruje prihode. Od posebnog značaja za ocenu ispunjenosti ovog uslova je i činjenica da se materijalna situacija tužioca nije menjala nakon zaključenja osporavanog ugovora, već je tužilac u istoj situaciji bio i pre zaključenja navedenog ugovora, imajući u vidu da je sud iz navoda same tužbe utvrdio da je tužilac nezaposlen još od 2015. godine, dok je iz ugovora o poklonu i njegovog iskaza utvrdio i da tužilac od pozajmica živi od danas do sutra unazad par godina iz kog razloga je deo nepokretnosti tokom 2020. godine i poklonio O.I., koji ga je u prethodnom periodu finansijski pomagao pozajmicama. Sve navedeno vredi utoliko pre što je na poklonjenoj nepokretnosti tužilac zadržao pravo doživotnog plodouživanja.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj P 235/22 od 17.01.2023. godine, potvrđena presudom Apelacionog suda posl. br. Gž 965/23 od 12.04.2023. godine)
Sentencu sastavio Marko Prentović, sudija Višeg suda u Novom Sadu
