Сентенце грађанско право > Облигационо право
ОПОЗИВ УГОВОРА О ПОКЛОНУ
Уговор о поклону је по правилу неопозив, те једино постоји могућност да дође до опозива (једностраног раскида) даровног уговора од стране поклонодавца због личног осиромашења или велике, односно грубе неблагодарности поклонопримца.
Из образложења:
Разматрајући испуњеност услова за раскид предметног уговора о поклону, суд указује да је, по правилу, уговор о поклону неопозив. Међутим, постоји могућност да дође до опозива (једностраног раскида) даровног уговора од стране поклонодавца због личног осиромашења или велике, односно грубе неблагодарности поклонопримца, као правно релевантних разлога предвиђених у параграфу 567. СГЗ. Тим параграфом прописано је да дародавац може опозвати („порећи“) поклон ако након учињеног поклона тако осиромаши да не може живети, као и у случају када поклонопримац покаже велику неблагодарност према поклонодавцу, наносећи штету његовом животу, телу, части и нарушавајући његову слободу и имање. Свака неблагодарност, морална грешка, поклонопримца према поклонодавцу не представља разлог за опозив (раскид) уговора о поклону, већ та неблагодарност треба да буде "велика" или "груба". С друге стране, осиромашење је такав разлог за опозив поклона код кога мора да постоји недостатак нужних средстава за живот, односно такво осиромашење које поклонодавца доводи до границе егзистенцијалног минимума. Егзистенцијални минимум је правни стандард који се користи за ону количину материјалних средстава нужних за нормално функционисање животних потреба неког лица. Мора постојати висок ниво осиромашења, односно мора бити такво да доводи у питање материјалну егзистенцију поклонодавца и лица које је дужан да издржава. Ценећи ове околности у конкретном случају, суд је нашао да се тужена по закључењу уговора о поклону није према поклонодавцу понашала на такав начин да би њено понашање у смислу наведеног параграфа било квалификовано као "велика" или "груба" неблагодарност. Груба неблагодарност као разлог за опозив уговора о поклону је фактичко питање које суд цени узимајући у обзир све околности конкретног случаја, примењујући га као вредносно мерило у контексту правила морала и добрих обичаја. У том смислу суд налази да се тужена понашала управо супротно, не повређујући на било који начин тужиочеву личност или имовину, при том задржавајући уобичајено понашање и трудећи се да одржи колико-толико коректне односе са тужиоцем комуницирајући са њим преко свог супруга. Суд налази да је до прекида комуникације тужиоца са туженом свакако дошло пре више од 20 година и то кривицом самог тужиоца, што је за овај суд разумљива околност имајући у виду пресуду Општинског суда у Новом Саду бр. К.--/-- и пресуду Окружног суда у Новом Саду бр. Кж. --/--. С обзиром на ову чињеницу, не може се туженој као груба неблагодарност приписати то што је само наставила са тужиоцем да не комуницира и након потписивања предметног уговора о поклону. Такође, суд је дошао до закључка да није испуњен ни други разлог за опозив уговора који је предмет овог спора - осиромашење, оценивши да је тужиочева лоша материјална ситуација резултат његовог избора и његове одлуке да живи на начин којим живи и да није одраз објективних околности на које тужилац не може да утиче, с обзиром на то да није доказао да је радно неспособан или на други начин онемогућен да остварује приходе. Од посебног значаја за оцену испуњености овог услова је и чињеница да се материјална ситуација тужиоца није мењала након закључења оспораваног уговора, већ је тужилац у истој ситуацији био и пре закључења наведеног уговора, имајући у виду да је суд из навода саме тужбе утврдио да је тужилац незапослен још од 2015. године, док је из уговора о поклону и његовог исказа утврдио и да тужилац од позајмица живи од данас до сутра уназад пар година из ког разлога је део непокретности током 2020. године и поклонио О.И., који га је у претходном периоду финансијски помагао позајмицама. Све наведено вреди утолико пре што је на поклоњеној непокретности тужилац задржао право доживотног плодоуживања.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број П 235/22 од 17.01.2023. године, потврђена пресудом Апелационог суда посл. бр. Гж 965/23 од 12.04.2023. године)
Сентенцу саставио Марко Прентовић, судија Вишег суда у Новом Саду
