Сентенце грађанско право > Облигационо право
ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА ИСПОРУКЕ ПРИРОДНОГ ГАСА КАДА НЕМА ЗАКЉУЧЕНОГ УГОВОРА
Уколико је изостало закључење уговора између испоручиоца гаса и корисника услуге, угороворни однос није ни настао, те нема ни обавезе корисника услуге према испоручиоцу, независно од тога што је испорука гаса неспорно вршена.
Из образложења:
Првостепени суд усваја тужбени захтев тужиоца ДП Нови Сад Гас, са образложењем да у ситуацији када је утврђено да је тужени код тужиоца евидентиран као потрошач гаса, да је испорука гаса на предметној адреси вршена, те да су рачуни за извршене услуге измиривани, иако не уредно, као и када по том основу постоји утврђено дуговање, на обавезу туженог није од утицаја чињеница да код тужиоца постоје процедурални пропусти, у смислу непостојања закљученог уговора о потрошњи природног гаса између парничних странака. Овакав став првостепеног суда се, међутим, не може прихватити. Наиме, првостепени суд овакво образложење даје, евидентно се ослањајући на одредбе Закона о комуналним делатностима, с обзиром на то да одредба члана 13. став 7. Закона о комуналним делатностима прописује да обавезе корисника комуналне услуге, укључујући и плаћање цене комуналне услуге, настају започињањем коришћења комуналне услуге, односно почетком пружања комуналне услуге, и када се она користи супротно прописима којима се уређује та комунална делатност, дакле и када између испоручиоца и корисника услуге не постоји закључени уговор о испоруци услуге. Међутим, првостепени суд губи из вида одредбу члана 2. став 3. Закона о комуналним делатностима, која јасно наводи шта се сматра комуналним делатностима, те да испорука природног гаса не спада у комуналну делатност, па стога нема места примени овог закона ни када су обавезе корисника у питању, него се имају применити одредбе Уредбе о условима за испоруку природног гаса ("Службени гласник РС" бр. 47/2006, 3/2010 и 48/2010), којом је у члану 10. прописано да после издавања решења којим се одобрава прикључење објекта на транспортни, односно дистрибутивни систем, купац припродног гаса и енергетски субјект који снабдева природним гасом објекат купца, закључују уговор о продаји природног гаса у складу са Законом којим се уређују облигациони односи, овом Уредбом и другим прописима донетим у складу са Законом о правилима у раду транспортног, односно дистрибутивног система, а пре доношења одлуке о пуштању природног гаса купцу. Сходно томе, у конкретном случају је, имајући у виду врсту испоручене услуге, у складу са релевантним прописима, било неопходно закључење уговора у писаној форми, што је овде неспорно изостало. Дакле, како у конкретном случају није испоштована прописана процедура, јер је изостало закључење уговора између испоручиоца и корисника услуге, чиме угороворни однос није ни настао, по ставу овог суда, нема ни обавезе корисника услуге, овде туженог, према испоручиоцу, овде тужиоцу, независно од тога што је на предметној адреси испорука гаса у предметном периоду неспорно вршена. Имајући у виду наведено, побијана одлука је преиначена, те је тужбени захтев одбијен.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 6794/20 од 13.06.2023. године)
Сентенцу саставила: Гордана Савић, самостални саветник
