Сентенце грађанско право > Облигационо право
НАКНАДА ШТЕТЕ ЗБОГ НЕЗАКОНИТОГ РАДА СУДИЈЕ
Доношење судске одлуке уз битну повреду одредаба закона не значи аутоматски и незаконит рад суда/судије.
Из образложења:
Побијаном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да суд обавеже тужену РС Високи савет судства, Виши суд у Новом Саду да му накнади нематеријалну штету због повреде части и угледа.
Супротно жалбеним наводима тужиоца, правилно је првостепени суд у конкретном случају одбио тужбени захтев. Међутим, разлози које првостепени суд даје за своју одлуку се не могу прихватити. Наиме, првостепени суд као разлог за одбијање тужбеног захтева наводи да није предвиђена накнада нематеријалне штете изазване укидањем првостепене одлуке од стране трећестепеног суда. Тужилац у конкретном случају тражи накнаду штете због душевних болова због повреде части, угледа, слободе и права личности, изазваних, како тврди, незаконитим радом Вишег суда у Новом Саду услед доношења решења којима је одбијена његова молба за условни отпуст, као и незаконитим радом Апелационог суда у Новом Саду услед доношења решења којим је потврђено решење Вишег суда у Новом Саду, а која решења су укинута од стране Врховног касационог суда по његовим захтевима за заштиту законитости. Дакле, тужилац тврди да незаконити рад Вишег суда у Новом Саду и Апелационог суда у Новом Саду постоји, будући да су предметна решења овох судова укинута од стране Врховног касационог суда.
С тим у вези је пре свега потребно истаћи да Устав РС прописује право на накнаду штете услед незаконитог рада државног органа, при чему се под незаконитим радом државног органа сматра поступање супротно закону, другом пропису или општем акту, као и пропуштање да се закон, други пропис или општи акт примене, што значи да одговорност државе за рад њених органа не може да произлази из погрешне примене или тумачења прописа. Да би странка имала право на накнаду штете по наведеном основу, потребно је да докаже постојање противправности у радњама државног органа, у конкретном случају суда/судије, односно повреде закона која мора да буде тако очигледа и јасна, као и да је штета проузрокована грубом непажњом као последицом незаконитог рада суда/судије које је учествовао у доношењу одлуке у конкретном случају, будући да је то предуслов за накнаду штете по наведеном основу. У конкретном случају, по ставу овог суда, у радњама Вишег суда у Новом Саду и Апелационог суда у Новом Саду нема незаконитог поступања. Јесте да су предметне одлуке Вишег и Апелационог суда у Новом Саду укинуте од стране Врховног касационог суда због битних повреда одредаба кривичног поступка, али то што је одлука нижестепеног суда донета уз битну повреду одредаба закон не значи аутоматски и незаконит рад суда/судије, будући да је једно незаконита одлука, а друго незаконит рада судије. Тужилац је у конкретом случају све време имао на располагању правне лекове ради заштите својих права и интереса, и испитивања правилности и законитости побијаних одлука, које је и користио, тако да његова права ни на који начин нису повређена, нити му је било ускраћена могућност да користи правне лекове ради заштите својих права и интереса. Са друге стране, чак и да је у радњама Вишег суда у Новом Саду и Апелационог суда у Новом Саду у конкретном случају било неких неправилности, исте су отклоњене управо правним лековима које је тужилац у конкретном случају користио.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 1095/23 од 14.02.2023. године)
Сентенцу саставила: Гордана Савић, самостални саветник
