Sentence građansko pravo > Obligaciono pravo
NAKNADA BUDUĆE ŠTETE
Naknada buduće štete može se tražiti samo kod potraživanja nematerijalne štete, dok se po tužbi sa zahtevom za naknadu materijalne štete može dosuditi samo već nastala šteta.
Iz obrazloženja:
Suprotno žalbenim tužilje, a kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud, tužilji ne pripada naknada na ime štete, u nalazu veštaka iskazane kao indirektne štete, za 2016, 2017, 2018, 2019. i 2020. godinu. Naime, ovde se radi o potraživanju materijalne štete, za koju je njeno postojanje u budućnosti izvesno, kako to proizlazi iz nalaza veštaka. Međutim, po odredbama Zakona o obligacionim odnosima, naknada buduće štete može se tražiti samo kod potraživanja nematerijalne štete, a što proizlazi iz odredbe člana 203 ZOO, kojim je propisano da će sud na zahtev oštećenog dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu, ako je po redovnom toku stvari izvesno da će ona trajati i u budućnosti. Za razliku od nematerijalne štete, tužiocu se po tužbi sa zahtevom za naknadu materijalne štete može dosuditi samo već nastala šteta.
Nisu osnovani žalbeni navodi da tužilja ne potražuje buduću štetu, nego običnu štetu, budući da "obična šteta" u vidu izmakle koristi podrazumeva da je ista već nastupila, tj. da je korist već izmakla, a ne da tek treba da nastupi. Naime, tužilja potražuje naknadu materijalne štete, u nalazu veštaka iskazane kao indirektne štete, za 2016, 2017, 2018, 2019. i 2020. godinu, a koja šteta se odnosi na očekivane manje prinose u narednim godinama. Navedena šteta nije nastala u vreme presuđenja, već se očekuje, što jeste buduća šteta, pa i sve da je izvesna po prirodi stvari, nju tužilja može tražiti naknadno, tek pošto nastane i ispolji se tako da se njena visina može utvrditi po cenama u vreme presuđenja, shodno odredbi člana 189 stav 2 ZOO-a, i tek nakon što dospe za naplatu. I odredba člana 190 ZOO-a, na koju se tužilja poziva u žalbi, odnosi se na već nastalu štetu, jer ista propisuje da će sud dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja, što znači da se naknadom uspostavlja stanje koje je za tužilju postojalo pre nastanka štete. Dosudom tražene „indirektne štete“, trenutna materijalna situacija tužilje bi bila dovedena u povoljnije stanje od onog nastalog pre štete, jer imovina tužilje u vreme presuđenja nije umanjena za iznos tražene indirektne štete, već će ista eventualno tek biti umanjena nastankom očekivene štete, što dalje implicira zaključak da tužilja traži buduću štetu, što nije dozvoljeno kod potraživanja naknade materijalne štete, osim kod potraživanja novčane rente, što ovde nije slučaj. Takođe, visina štete je obračunavana imajući u vidu vrednost kulture koja je bila zasađena u vreme davanja nalaza, a iz iskaza veštaka na ročištu od 05.04.2016.god. proizilazi da je u to vreme na parceli zasađena druga kultura, pa je očigledno da visina utvrđene štete ne bi odgovarala eventualnoj stvarnoj šteti koja bi za tužilju nastala.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 4640/2016 od 30.05.2018. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
