Сентенце грађанско право > Облигационо право
КАМАТА НА РЕГРЕСНО ПОТРАЖИВАЊЕ
На исплаћено регресно потраживање осигуравач има право на камату почев од дана када је оштећеном лицу исплатио накнаду штете.
Из образложења:
Према утврђењу првостепеног суда, дана 10.10.2009. године око 03,10 часова у Бачкој Паланци у улици Г. код кућног броја 106, догодила се саобраћајна незгода коју је проузроковао тужени. Тужени је критичном приликом управљао путничким возилом под дејством алкохола 1,866 g/kg алкохола у организму. Возило којим је тужени у предметној саобраћајној незгоди у време штетног догађаја управљао било је осигурано код тужиоца по полиси број 507883676. Тужилац је оштећенима дана 08.03.2010. године исплатио износе од 154.500,00 динара понаособ на име накнаде штете коју су приликом предметне саобраћајне незгоде претрпели.
На утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио материјално право и то одредбу члана 939. ЗОО којом је прописано да исплатом накнаде из осигурања прелазе на осигуравача, по самом закону, до висине исплаћене накнаде сва осигураникова права према лицу које је по ма ком основу одговорно за штету. Правилно првостепени суд закључује да осигуравајућа организација, у овом случају тужилац, која је накнадила исплаћени износ штете у осгуравајућој организацији оштећеног, има сва права из члана 939 ЗОО. Тужилац има право регреса према туженом, на основу члана 939. ЗОО и чл. 4. став 1. тач.3 Услова за осигурање власника односно корисника моторних прикључних возила од одговорности за штете причињене трећим лицима.
Међутим, основано се жалбом тужиоца указује на то да му припада камата на досуђени износ почев од 09.03.2010. године. Наиме, сходно одредбама чл. 28 и чл. 91, став 2 Закона о обавезном осигурању у саобраћају ("Службени гласник РС", бр. 51/2009, 78/2011, 101/2011 и 93/2012), и одредби чл. 939 ЗОО, регресни захтев осигуравача, у случају када је дошло до губитка права из осигурања, обухвата износ који је исплаћен оштећеном лицу, затезну камату од дана исплате до дана остваривања регреса и трошкове остваривања регресног захтева. Наиме, право на враћање исплаћене накнаде штете од лица одговорног за штету доспева у часу исплате оштећеном лицу накнаде штете, у конкретном случају дана 08.03.2010. године. Од тог момента се регресни дужник налази у доцњи према титулару регресног права, и од тог тренутка има право да потражује камату на укупно исплаћени износ штете.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 4174/2013 од 14.10.2014. године)
Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
