Sentence građansko pravo > Obligaciono pravo
GARANTNI FOND I PRAVO NA REGRES
Garantni fond nije sukcesor osiguravača i on po isplati naknade ne može da stupi u prava trećih oštećenih lica prema licima odgovornim za štetu i na njega ne prelazi pravo osiguravača na regres.
Iz obrazloženja:
Prvostepeni sud je, pored ostalog, utvrdio da se dana 21.09.2003. godine dogodila saobraćajna nezgoda koju je izazvala ovde tužena upravljajući putničkim vozilom, u kojoj je S. M, koji je kritičnom prilikom upravljao motociklom, pretrpeo materijalnu i nematerijalnu štetu. Nakon nezgode tužena nije zaustavila svoje vozilo već je napustila lice mesta, ali je S. M. radnik sa obližnjeg gradilišta dao broj registarske oznake vozila tužene, pa je utvrđeno da je vozilo tužene u vreme nezgode imalo zaključenu polisu osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima kod "S". S obzirom na to da je nad ovim osiguranjem otvoren stečajni postupak, presudom Trgovinskog suda u Valjevu u postupku oštećenog S. M. protiv a.d. za osiguranje "S" u stečaju iz Valjeva, utvrđeno je potraživanje oštećenog u ukupnom iznosu od 210.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i na ime troškova postupka ukupan iznos od 46.610,29 dinara. Na osnovu ove presude, oštećenom je iz stečajne mase delimično izvršena isplata utvrđenog potraživanja u iznosu od 157.500,00 dinara, odnosno 75% od glavnog duga. Neisplaćeni iznos potraživanja od 52.500,00 dinara oštećenom je dana 23.03.2012. godine, isplaćen od strane ovde tužioca Garantni fond, a na osnovu sporazuma o vansudskom poravnanju o otkupu potraživanja koji je bio zaključen između tužioca i oštećenog.
Prvostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja usvojio regresni zahtev tužioca prema tuženoj, pozivajući se, između ostalog na čl.29 st.7 Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćuju prema kome osigurano lice gubi pravo iz osiguranja ako je vozač posle saobraćajne nezgode napustio mesto događaja, a da nije dao svoje lične podatke i podatke o osiguranju. Najpre, zakon na koji se prvostepeni sud poziva ne može se primeniti na konkretan slučaj budući da se ne radi o odnosu između osiguravajuće organizacije i osiguranika, nego o regresnom zahtevu Garantnog fonda prema štetniku. Odgovornost Garantnog fonda se, dakle, ne zasniva na ugovoru o osiguranju i stoga se ovaj propis ne primenjuje na međusobni odnos lica odgovornog za štetu i Garantnog fonda nakon isplate naknade trećim oštećenim licima. Na ovaj pravni odnos se, naime, imaju primeniti odredbe Zakona o osiguranju imovine i lica ("Sl. list SRJ", br. 30/96, 57/98, 53/99 i 55/99), koji je važio u trenutku saobraćajne nezgode, a gde je u članu 99 stav 2 tačka 3 propisano da se sredstva garantnog fonda koriste za naknadu štete prouzrokovane upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva za koji je zaključen ugovor o obaveznom osiguranju sa organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren stečajni postupak. Član 106 istog zakona propisuje da se šteta prouzrokovana upotrebom motornog vozila, vazduhoplova ili drugog prevoznog sredstva, a ugovor o obaveznom osiguranju je bio zaključen s organizacijom za osiguranje nad kojom je otvoren postupak stečaja, koja nije naknađena iz stečajne mase, odnosno deo štete koji nije naknađen iz stečajne mase, naknađuje iz sredstava garantnog fonda.
Garantni fond može ostvarivati pravo na regres po čl. 104. st. 2. Zakona u odnosu na vlasnika neosiguranog vozila, a po čl. 105. st. 2. Zakona (kada je isplaćena šteta prouzrokovana upotrebom nepoznatog vozila, pa se posle isplate utvrdi koje je vozilo prouzrokovalo štetu) prema osiguravaču vozila. Ovim propisima nije predviđeno pravo na regres u odnosu na druga lica odgovorna za štetu.
Garantni fond nije sukcesor osiguravača i on po isplati naknade ne može da stupi u prava trećih oštećenih lica prema licima odgovornim za štetu i na njega ne prelazi pravo osiguravača na regres u smislu čl. 87. st. 2. i čl. 88. st. 2. Zakona. Imajući u vidu sve napred navedeno, ovaj sud je žalbu tuženog usvojio i preinačio pobijanu presudu tako što je tužbeni zahtev odbio.
(Presuda Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 2347/17 od 13.03.2019. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
