Сентенце грађанско право > Облигационо право
ГАРАНТНИ ФОНД И ПРАВО НА РЕГРЕС
Гарантни фонд није сукцесор осигуравача и он по исплати накнаде не може да ступи у права трећих оштећених лица према лицима одговорним за штету и на њега не прелази право осигуравача на регрес.
Из образложења:
Првостепени суд је, поред осталог, утврдио да се дана 21.09.2003. године догодила саобраћајна незгода коју је изазвала овде тужена управљајући путничким возилом, у којој је С. М, који је критичном приликом управљао мотоциклом, претрпео материјалну и нематеријалну штету. Након незгоде тужена није зауставила своје возило већ је напустила лице места, али је С. М. радник са оближњег градилишта дао број регистарске ознаке возила тужене, па је утврђено да је возило тужене у време незгоде имало закључену полису осигурања од аутоодговорности за штету причињену трећим лицима код "С". С обзиром на то да је над овим осигурањем отворен стечајни поступак, пресудом Трговинског суда у Ваљеву у поступку оштећеног С. М. против а.д. за осигурање "С" у стечају из Ваљева, утврђено је потраживање оштећеног у укупном износу од 210.000,00 динара са законском затезном каматом и на име трошкова поступка укупан износ од 46.610,29 динара. На основу ове пресуде, оштећеном је из стечајне масе делимично извршена исплата утврђеног потраживања у износу од 157.500,00 динара, односно 75% од главног дуга. Неисплаћени износ потраживања од 52.500,00 динара оштећеном је дана 23.03.2012. године, исплаћен од стране овде тужиоца Гарантни фонд, а на основу споразума о вансудском поравнању о откупу потраживања који је био закључен између тужиоца и оштећеног.
Првостепени суд је на основу овако утврђеног чињеничног стања усвојио регресни захтев тужиоца према туженој, позивајући се, између осталог на чл.29 ст.7 Закона о обавезном осигурању у саобраћују према коме осигурано лице губи право из осигурања ако је возач после саобраћајне незгоде напустио место догађаја, а да није дао своје личне податке и податке о осигурању. Најпре, закон на који се првостепени суд позива не може се применити на конкретан случај будући да се не ради о односу између осигуравајуће организације и осигураника, него о регресном захтеву Гарантног фонда према штетнику. Одговорност Гарантног фонда се, дакле, не заснива на уговору о осигурању и стога се овај пропис не примењује на међусобни однос лица одговорног за штету и Гарантног фонда након исплате накнаде трећим оштећеним лицима. На овај правни однос се, наиме, имају применити одредбе Закона о осигурању имовине и лица ("Сл. лист СРЈ", бр. 30/96, 57/98, 53/99 и 55/99), који је важио у тренутку саобраћајне незгоде, а где је у члану 99 став 2 тачка 3 прописано да се средства гарантног фонда користе за накнаду штете проузроковане употребом моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства за који је закључен уговор о обавезном осигурању са организацијом за осигурање над којом је отворен стечајни поступак. Члан 106 истог закона прописује да се штета проузрокована употребом моторног возила, ваздухоплова или другог превозног средства, а уговор о обавезном осигурању је био закључен с организацијом за осигурање над којом је отворен поступак стечаја, која није накнађена из стечајне масе, односно део штете који није накнађен из стечајне масе, накнађује из средстава гарантног фонда.
Гарантни фонд може остваривати право на регрес по чл. 104. ст. 2. Закона у односу на власника неосигураног возила, а по чл. 105. ст. 2. Закона (када је исплаћена штета проузрокована употребом непознатог возила, па се после исплате утврди које је возило проузроковало штету) према осигуравачу возила. Овим прописима није предвиђено право на регрес у односу на друга лица одговорна за штету.
Гарантни фонд није сукцесор осигуравача и он по исплати накнаде не може да ступи у права трећих оштећених лица према лицима одговорним за штету и на њега не прелази право осигуравача на регрес у смислу чл. 87. ст. 2. и чл. 88. ст. 2. Закона. Имајући у виду све напред наведено, овај суд је жалбу туженог усвојио и преиначио побијану пресуду тако што је тужбени захтев одбио.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 2347/17 од 13.03.2019. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
