Сентенце грађанско право > Наследно право
ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК
Ванредно правно средство понављање поступка након окончаног расправљања заоставштине није дозвољено.
Из образложења:
Основни суд у Новом Саду је одбацио предлог за понављање оставинског поступка иза пок. М.Р., бившег из Новог Сада, који је поднео законски наследник, син оставиоца.
Према стању у списима предмета, оставински поступак иза пок. М.Р. окончан је решењем о наслеђивању Основног суда у Новом Саду, којим је суд утврдио заоставштину и по правном основу законског наслеђивања огласио наследнике. Против наведеног решења су законски наследници изјавили жалбе, које је Виши суд у Новом Саду одбио и наведено решење потврдио. Након правноснажно окончаног оставинског поступка, законски наследник М.Р. је поднео предлог за понављање оставинског поступка, указујући на пропусте у вођењу поступка и повреду његових права као неуке странке, односно оспоравајући утврђени обим заоставштине. Првостепени суд је нашао да је предлог недозвољен те је исти одбацио овде побијаним решењем.
Према члану 26. Закона о ванпарничном поступку, правноснажност решења, донесеног у ванпарничном поступку, не спречава учеснике да свој захтев о коме је решењем одлучено остварују у парници или у поступку пред управним органом, кад им је то право признато овим или другим законом. Одредбом члана 29. став 2. истог закона прописано је да се против решења којим је поступак правоснажно завршен, предлог за понављање поступка не може поднети ако је учеснику овим или другим законом признато право да свој захтев о коме је решењем одлучено остварује у парници или у поступку пред управним органом.
Према члану 131. истог закона, када је расправљање заоставштине завршено правоснажним решењем о наслеђивању, а постоје услови за понављање поступка по правилима парничног поступка, неће се обновити поступак за расправљање заоставштине већ странке своја права могу остварити у парничном поступку.
Наведено значи да правоснажно решење о наслеђивању везује странке које су учествовале у поступку расправљања заоставштине у погледу одлуке о праву наслеђивања. По доношењу правоснажног решења о наслеђивању које везује странке не може ce поново спроводити оставински поступак ни доносити ново решење о наслеђивању о оставинској правној ствари која je расправљена таквим решењем. Поновном спровођењу оставинског поступка и доношењу новог решења о наслеђивању нема места ни y случају кад по правним правилима парничног поступка постоје услови за понављање поступка. Дакле, ванредно правно средство понављање поступка након окончаног расправљања заоставштине није дозвољено. Како је предметни поступак расправљања заоставштине правноснажно окончан и како је искључена могућност понављања поступка, то је предлог за понављање поступка морао бити одбачен у смислу цитираних законских одредаба. Следом наведеног, решење првостепеног суда је правилно и законито а разлози за понављање поступка које законски наследник понавља у жалби остају без значаја.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 1807/24 од 25.04.2024. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
