Sentence građansko pravo > Nasledno pravo
NASLEĐIVANjE PO PRAVU PREDSTAVLjANjA
U situaciji kada su unuci ostavioca dali negativne nasledničke izjave u postupku povodom raspravljanja zaostavštine iza njihovoh pokojnog oca (naslenika ostavioca), a u ovom postupku izjavili da se prihvataju nasleđa, postupajući javni beležnik je trebao ta lica uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku.
Iz obrazloženja:
Rešenjem o nasleđivanju javnog beležnika utvrđena je zaostavština iza pok. V.J. Na nasleđe iza ostavioca, po pravnom osnovu zakonskog nasleđivanja, pozvani su: ćerka ostavioca i dva unuka ostavioca po pravu predstavljanja iza pok. Sina ostavioca. Na celokupnu zaostavštinu navedenu u prvom stavu izreke po osnovu zakonskog nasleđivanja, za naslednike su oglašeni - ćerka ostavioca u ½ dela, unuci ostavioca u po ¼ dela. Naloženo je RGZ Službi za katastar nepokretnosti Novi Sad 2, da po prijemu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju, izvrši prenos prava svojine, sa imena ostavioca na imena oglašenih zakonskih naslednika.
Protiv navedenog rešenja zakonski naslednik ćerka ostavioca je izjavila blagovremenu žalbu pobijajući isto u celosti zbog bitne povrede odredaba postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Zakonska naslednica u žalbi suštinski osporava pravo unuka ostavioca na nasleđe iza njihovog dede, imajući u vidu da su u postupku iza njihovog pokojnog oca dali negativne nasledničke izjave, te da samim tim ne mogu biti naslednici ni u ovom postupku.
Iz sadržine spisa proizlazi da je ostavinski postupak iza ovde ostavioca bio prekinut do pravnosnažnog okončanja ostavinskog postupka iza pokojnog sina ovde ostavioca. U postupku iza pokojnog sina ovde ostavioca, na nasleđe su pozvani zakonski naslednici prvog naslednog reda, sinovi ostavioca, koji su dali negativne nasledničke izjave. Budući da su sinovi ostavioca dali negativne nasledničke izjave, za naslednika iza pokojnog Varga Roberta oglašena je samo njegova sestra. Nakon toga, postupajući javni beležnik je nastavio ostavinski postupak iza ovde ostavioca, te pozvao unuke ostavioca da daju nasledničke izjave po pravu predstavljanja iza svog pok. oca. Unuci ostavioca su izjavili da se prihvataju nasleđa koje im po zakonu pripada. Nakon toga postupajući javni beležnik je doneo ovde ožalbeno rešenje o nasleđivanju.
Odredbom člana 213. Zakona o nasleđivanju propisano je da se naslednik može odreći nasleđa izjavom pred sudom do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine, stavom 2 da se naslednik može odreći nasleđa samo u svoje ime, dok je u stavu 3 propisano da se smatra da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik.
Odredbom člana 215. Zakona o nasleđivanju pod naslovom „Nasleđivanje prava na odricanje od nasleđa“ propisano je da kad naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine, a ne odrekne se nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.
Odredbom člana 217. Zakona o nasleđivanju propisano je da se nasleđa ne može odreći naslednik koji se izričito ili prećutno primio nasleđa.
Odredbom člana 219. Zakona o nasleđivanju propisano je da ako se do okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine naslednik ne odrekne nasleđa, smatraće se da se nasleđa primio.
Osnovano se u žalbi zakonske naslednice Angele (Janoš) Cvetković navodi da je postupajući javni beležnik pogrešno primenio materijalno pravo, odnosno da je pogrešno tumačio odredbu člana 215 Zakona o nasleđivanju, što je rezultiralo pogrešno utvrđenim činjeničnim stanjem u ovom postupku. Naime, javni beležnik je ovu odredbu tumačio tako da ista predstavlja nasleđivanje prava na davanje nasledničke izjave, što je i po stavu ovog suda pogrešno tumačenje ove odredbe, imajući u vidu da ova odredba govori o nasleđivanju prava na odricanje od nasleđa, kojom je propisano da kad naslednik umre pre okončanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavštine, a ne odrekne se nasleđa, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike, koje svoje pravo, suprotno stavu javnog beležnika, unuci ostavioca jesu iskoristili, upravo u trenutku kada su dali negativne nasledničke izjave u postupku iza njihovog pokojnog oca, koji je bio živ u trenutku smrti ovde ostavioca i koji u postupku iza svog oca nije imao priliku da da svoju naslednopravnu izjavu, zbog čega se shodno članu 219 Zakona o nasleđivanju smatra da se isti nasleđa primio, kog nasleđa su se potom njegovi naslednici, a unuci ovde ostavioca, odrekli.
Pored toga, postupajući javni beležnik uopšte nije primenio odredbu člana 213. Zakona o nasleđivanju kojom je u stavu 3 propisano da se smatra da naslednik koji se odrekao nasleđa nikada nije ni bio naslednik, već je i pored činjenice da su unuci ostavioca dali negativne nasledničke izjave u odnosu na nasleđe koje je bilo otvoreno u trenutku smrti njihovog oca kao naslednika, ipak uzeo nasledničke izjave od unuka ovde ostavioca. U konkretnom slučaju radi se o naslednoj transmisiji, koja postoji kada naslednik stekne nasledno pravo, ali umre ne davši izjavu o prijemu ili odricanju od nasleđa, što se u konkretnom slučaju dogodilo jer je njihov otac bio živ u trenutku otvaranja nasleđa iza njegovog oca, a njihovog dede, te se transmisija primenjuje na svakog naslednikovog naslednika, u ovom slučaju unuke ostavioca, odnosno naslednikov naslednik može da se odrekne svog celokupnog naslednog prava, čime se odrekao i prava na nasleđivanje ostavioca (koje je pripadalo njegovom prethodniku), što su u konkretnom slučaju unuci ostavioca učinili u trenutku kada su se odrekli prava na zakonsko nasleđivanje iza svog oca (naslednika prvog naslednog reda iza njihovog pokojnog dede).
Dakle, naslednik mora da postoji u trenutku delacije. Smrt naslednika koji je u vreme ostaviočeve delacije mogao da bude naslednik, ništa ne menja u ishodu koji je nastao u vreme ostaviočeve smrti. Sva prava koja su u trenutku smrti naslednika njemu pripadala, u trenutku njegove delacije postaju deo njegove zaostavštine i mogu se dalje nasleđivati, te se odricanje od prava na nasleđivanje naslednikovih naslednika, ovde unuka ostavioca, u ovom slučaju odrazilo na njihovo pravo na nasleđivanje u ovom postupku, zbog čega je, u ovakvom stanju stvari, stav javnog beležnika, kojim je unuke ostavioca oglasio za zakonske naslednike i pored činjenice da su dali negativne nasledničke izjave, nejasan i nedovoljno obrazložen, čime je postupajući javni beležnik učinio bitnu povredu odredaba postupka iz čl. 374. st. 2. tačka 12., a u vezi sa članom 215. stav 3. Zakona o nasleđivanju, zbog čega je pobijano rešenje ukinuto.
Po stavu ovog suda, a u situaciji kao što je predmetna, gde su se unuci ostavioca dali negativne nasledničke izjave u postupku povodom raspravljanja zaostavštine iza njihovoh pokojnog oca (naslednika ostavioca), a u ovom postupku, i pored toga što su im predočene posledice davanja negativne nasledničke izjave, izjavili da se prihvataju nasleđa, postupajući javni beležnik je trebao postupiti shodno odredbi člana 130 Zakona o vanparničnom postupku, koja propisuje da ako po pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju ili rešenja o legatu neko lice koje nije učestvovalo u postupku za raspravljanje zaostavštine polaže pravo na zaostavštinu kao naslednik, ostavinski sud neće ponovo raspravljati zaostavštinu, već će to lice uputiti da svoje pravo može da ostvari u parničnom postupku. Ako se koji od naslednika ranije odrekao nasleđa, pa se pronađe imovina za koju se vreme donošenja rešenja nije znalo da pripada zaostavštini, sud će ga pozvati radi davanja nasledničke izjave i ako izjavi da se prima nasleđa na toj imovini, sud će postupiti na način određeno u stavu 1. ovog člana.
(Rešenje Višeg suda u Novom Sadu, poslovni broj Gž 5903/23 od 13.02.2024. godine)
Sentencu sastavila: Nevena Maksimović, samostalni savetnik
