Сентенце грађанско право > Наследно право
НАСЛЕЂИВАЊЕ ПО ПРАВУ ПРЕДСТАВЉАЊА
У ситуацији када су унуци оставиоца дали негативне наследничке изјаве у поступку поводом расправљања заоставштине иза њиховох покојног оца (насленика оставиоца), а у овом поступку изјавили да се прихватају наслеђа, поступајући јавни бележник је требао та лица упутити да своје право може да оствари у парничном поступку.
Из образложења:
Решењем о наслеђивању јавног бележника утврђена је заоставштина иза пок. В.Ј. На наслеђе иза оставиоца, по правном основу законског наслеђивања, позвани су: ћерка оставиоца и два унука оставиоца по праву представљања иза пок. Сина оставиоца. На целокупну заоставштину наведену у првом ставу изреке по основу законског наслеђивања, за наследнике су оглашени - ћерка оставиоца у ½ дела, унуци оставиоца у по ¼ дела. Наложено је РГЗ Служби за катастар непокретности Нови Сад 2, да по пријему правноснажног решења о наслеђивању, изврши пренос права својине, са имена оставиоца на имена оглашених законских наследника.
Против наведеног решења законски наследник ћерка оставиоца је изјавила благовремену жалбу побијајући исто у целости због битне повреде одредаба поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Законска наследница у жалби суштински оспорава право унука оставиоца на наслеђе иза њиховог деде, имајући у виду да су у поступку иза њиховог покојног оца дали негативне наследничке изјаве, те да самим тим не могу бити наследници ни у овом поступку.
Из садржине списа произлази да је оставински поступак иза овде оставиоца био прекинут до правноснажног окончања оставинског поступка иза покојног сина овде оставиоца. У поступку иза покојног сина овде оставиоца, на наслеђе су позвани законски наследници првог наследног реда, синови оставиоца, који су дали негативне наследничке изјаве. Будући да су синови оставиоца дали негативне наследничке изјаве, за наследника иза покојног Варга Роберта оглашена је само његова сестра. Након тога, поступајући јавни бележник је наставио оставински поступак иза овде оставиоца, те позвао унуке оставиоца да дају наследничке изјаве по праву представљања иза свог пок. оца. Унуци оставиоца су изјавили да се прихватају наслеђа које им по закону припада. Након тога поступајући јавни бележник је донео овде ожалбено решење о наслеђивању.
Одредбом члана 213. Закона о наслеђивању прописано је да се наследник може одрећи наслеђа изјавом пред судом до окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине, ставом 2 да се наследник може одрећи наслеђа само у своје име, док је у ставу 3 прописано да се сматра да наследник који се одрекао наслеђа никада није ни био наследник.
Одредбом члана 215. Закона о наслеђивању под насловом „Наслеђивање права на одрицање од наслеђа“ прописано је да кад наследник умре пре окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине, а не одрекне се наслеђа, право одрицања прелази на његове наследнике.
Одредбом члана 217. Закона о наслеђивању прописано је да се наслеђа не може одрећи наследник који се изричито или прећутно примио наслеђа.
Одредбом члана 219. Закона о наслеђивању прописано је да ако се до окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине наследник не одрекне наслеђа, сматраће се да се наслеђа примио.
Основано се у жалби законске наследнице Ангеле (Јанош) Цветковић наводи да је поступајући јавни бележник погрешно применио материјално право, односно да је погрешно тумачио одредбу члана 215 Закона о наслеђивању, што је резултирало погрешно утврђеним чињеничним стањем у овом поступку. Наиме, јавни бележник је ову одредбу тумачио тако да иста представља наслеђивање права на давање наследничке изјаве, што је и по ставу овог суда погрешно тумачење ове одредбе, имајући у виду да ова одредба говори о наслеђивању права на одрицање од наслеђа, којом је прописано да кад наследник умре пре окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине, а не одрекне се наслеђа, право одрицања прелази на његове наследнике, које своје право, супротно ставу јавног бележника, унуци оставиоца јесу искористили, управо у тренутку када су дали негативне наследничке изјаве у поступку иза њиховог покојног оца, који је био жив у тренутку смрти овде оставиоца и који у поступку иза свог оца није имао прилику да да своју наследноправну изјаву, због чега се сходно члану 219 Закона о наслеђивању сматра да се исти наслеђа примио, ког наслеђа су се потом његови наследници, а унуци овде оставиоца, одрекли.
Поред тога, поступајући јавни бележник уопште није применио одредбу члана 213. Закона о наслеђивању којом је у ставу 3 прописано да се сматра да наследник који се одрекао наслеђа никада није ни био наследник, већ је и поред чињенице да су унуци оставиоца дали негативне наследничке изјаве у односу на наслеђе које је било отворено у тренутку смрти њиховог оца као наследника, ипак узео наследничке изјаве од унука овде оставиоца. У конкретном случају ради се о наследној трансмисији, која постоји када наследник стекне наследно право, али умре не давши изјаву о пријему или одрицању од наслеђа, што се у конкретном случају догодило јер је њихов отац био жив у тренутку отварања наслеђа иза његовог оца, а њиховог деде, те се трансмисија примењује на сваког наследниковог наследника, у овом случају унуке оставиоца, односно наследников наследник може да се одрекне свог целокупног наследног права, чиме се одрекао и права на наслеђивање оставиоца (које је припадало његовом претходнику), што су у конкретном случају унуци оставиоца учинили у тренутку када су се одрекли права на законско наслеђивање иза свог оца (наследника првог наследног реда иза њиховог покојног деде).
Дакле, наследник мора да постоји у тренутку делације. Смрт наследника који је у време оставиочеве делације могао да буде наследник, ништа не мења у исходу који је настао у време оставиочеве смрти. Сва права која су у тренутку смрти наследника њему припадала, у тренутку његове делације постају део његове заоставштине и могу се даље наслеђивати, те се одрицање од права на наслеђивање наследникових наследника, овде унука оставиоца, у овом случају одразило на њихово право на наслеђивање у овом поступку, због чега је, у оваквом стању ствари, став јавног бележника, којим је унуке оставиоца огласио за законске наследнике и поред чињенице да су дали негативне наследничке изјаве, нејасан и недовољно образложен, чиме је поступајући јавни бележник учинио битну повреду одредаба поступка из чл. 374. ст. 2. тачка 12., а у вези са чланом 215. став 3. Закона о наслеђивању, због чега је побијано решење укинуто.
По ставу овог суда, а у ситуацији као што је предметна, где су се унуци оставиоца дали негативне наследничке изјаве у поступку поводом расправљања заоставштине иза њиховох покојног оца (наследника оставиоца), а у овом поступку, и поред тога што су им предочене последице давања негативне наследничке изјаве, изјавили да се прихватају наслеђа, поступајући јавни бележник је требао поступити сходно одредби члана 130 Закона о ванпарничном поступку, која прописује да ако по правноснажности решења о наслеђивању или решења о легату неко лице које није учествовало у поступку за расправљање заоставштине полаже право на заоставштину као наследник, оставински суд неће поново расправљати заоставштину, већ ће то лице упутити да своје право може да оствари у парничном поступку. Ако се који од наследника раније одрекао наслеђа, па се пронађе имовина за коју се време доношења решења није знало да припада заоставштини, суд ће га позвати ради давања наследничке изјаве и ако изјави да се прима наслеђа на тој имовини, суд ће поступити на начин одређено у ставу 1. овог члана.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 5903/23 од 13.02.2024. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
