Сентенце кривично право > Процесно
ЖАЛБА ПРОТИВ ОДЛУКЕ О СПОРАЗУМУ О ПРИЗНАЊУ КРИВИЧНОГ ДЕЛА (члан 319. ст. 3 ЗКП)
Одлука о укидању притвора не представља ни обавезни (чл. 314. ст.1 ЗКП), ни факултативни елемент (чл. 314. ст.2 ЗКП) споразума о признању кривичног дела, те је неоснована жалба изјављена из разлога предвиђеног чл. 319. ст. 3 ЗКП (да се пресуда не односи на предмет споразума).
Из образложења:
Побијаном пресудом усвојен је споразум о признању продуженог кривичног дела трговина људима, а који је закључен између тужиоца, окривљеног и његовог браниоца. Жалбу је изјавио бранилац окривљеног наводећи као разлог да се пресуда не односи на предмет споразума (чл.319. ст.3), јер је окривљени прихватио да закључи споразум под условом да буде пуштен из притвора до упућивања на издржавање казне затвора. Апелациони суд је потврдио ову пресуду Вишег суда, нашавши да су неосновани жалбени наводи да споразум није у складу са вољом окривљеног. На основу записника са рочишта за одлучивање о споразуму о признању кривичног дела, види се да је окривљени у присуству браниоца свесно, добровољно и без присиле признао извршење кривичног дела, закључио споразум о истом, те тиме потврдио да је сагласан са његовом садржином. Након закључења споразума окривљени и његов бранилац су сагласно изјавили да предлажу суду да се притвор према окривљеном укине, чему се тужилац противио.
Како одлука о укидању притвора не представља ни обавезни, ни факултативни елемент споразума у смислу члана 314. ЗКП, првостепена пресуда је потврђена јер садржи све потребне елементе који утичу на правилност истог, дакле односи на предмет споразума закљученог између тужилаштва и окривљеног и његовог браниоца.
(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж1-1179/2014 од 25.09.2014. године којом је potvrđenа пресуда Вишег суда у Новом Саду бр. СПК-41/2014 од 01.09.2014. године).
аутор сентенце: Соња Бранков
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
