Сентенце кривично право > Процесно
ЖАЛБА ПРОТИВ ДРУГОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ (члан 463. ЗКП)
Жалба против другостепене пресуде по правилу није дозвољена, осим у случају када је оптужени у првостепеном поступку ослобођен од оптужбе, па је другостепени суд преиначио пресуду тако што је окривљеног огласио кривим и изрекао му казну.
Из образложења:
Основни суд је донео пресуду којом је окривљеног, услед недостатка доказа, ослободио од оптужбе да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из чл. 297 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ у вези са кривичним делом угрожавање јавног саобраћаја из чл. 289 ст. 3 у вези ст. 1 КЗ, коју је по жалби укинуо Апелациони суд због битне повреде одредаба кривичног поступка и наложио првостепеном суду да отклони недостатке на које му је указано решењем. У поновљеном поступку, првостепени суд је окривљеног поново ослободио од оптужбе. Како је у међувремену дошло до промене надлежности, а на основу измене Закона о уређењу судова (Службени гласник РС бр. 101/2013), по жалби ЈТ је одлучивао Виши суд који је након одржаног претреса преиначио наведену ослобађајућу пресуду у ону којом се окривљени оглашава кривим, те му изрекао условну осуду са роком провере у трајању од 2 године (претходно му је утврдио казну затвора у трајању од 6 месеци).
У наведеном случају, односно када је у односу на окривљеног донета прво ослобађајућа, а по жалби осуђујућа пресуда, Законик о кривичном поступку предвиђа да се може изјавити жалба и против другостепене пресуде. Тако је и у овом случају Апелациони суд пресудом под ознаком-пословним бројем Кж 3 одбио жалбу браниоца окривљеног као неосновану и потврдио другостепену пресуду Вишег суда.
Жалба против другостепене пресуде је дакле могућа, када је пресуда измењена на штету окривљеног и то само у случају када је ослобађајућа пресуда преиначена у осуђујућу. Ово се не односи и на околности када је окривљени пресудом оглашен кривим, а ослобођен од казне, па другостепени суд по жалби преиначи пресуду у ону којом га оглашава кривим и изриче му казну, јер онај који је оглашен кривим, а ослобођен од казне није и ослобођен од оптужбе у смислу чл. 463. ЗКП.
(Пресуда Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж3 25/2014 од 23.09.2014. године којом је потврђена пресуда Вишег суда у Новом Саду бр. Кж1 71/2014 од 08.07.2014.,а којом је преиначена пресуда Основног суда у Новом Саду бр.К 3364/2013 од 05.03.2014. године).
аутор сентенце: Соња Бранков
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду