Сентенце кривично право > Процесно
СУДСКА РЕХАБИЛИТАЦИЈА
Поступак законске рехабилитације се спроводи само у случају када лице, пре осуде на коју се односи захтев, није било осуђивано или се по закону сматра неосуђиваним. У складу са тим, потребно је утврдити податке о осуђиваности окривљеног да би било јасно да ли у конкретном случају о захтеву за рехабилитацију поступа орган управе који води казнену евиденцију (законска рехабилитација) или надлежни суд, односно веће истог у складу са чланом 21 ст.4 ЗКП (судска рехабилитација).
Из образложења:
Погрешно је првостепени суд одбацио као преурањен захтев за рехабилитацију осуђеног С.Д. по правноснажној пресуди Општинског суда у Новом Саду од 01.06.2009. године, којом је исти оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 204 став 1 КЗ у вези члана 30 КЗ и осуђен на казну у трајању од 6 месеци, условно на 2 године. Првостепени суд у образложењу решења којим одбацује захтев за рехабилитацију наводи да је захтев преурањен, јер се поступак за законску рехабилитацију покреће по службеној дужности од стране органа надлежног за вођење казнене евиденције, па тек уколико овај орган управе не одлучи у року од 30 дана од дана подношења захтева, осуђени је овлашћен да тражи од суда, који је донео првостепену пресуду, да донесе решење о рехабилитацији. Како бранилац осуђеног није уз молбу за рехабилитацију приложио и доказ да се претходно обратио наведеном органу управе, нити да је прошао рок од 30 дана у оквиру кога је орган управе био дужан да поступи, првостепени суд је одбацио захтев браниоца осуђеног као преурањен у складу са чл.572 ст.2 и 3 ЗКП.
Првостепени суд је доношењем овог решења пропустио да на прави начин и у потпуности определи одлучну чињеницу, а која се односи на ранију осуђиваност осуђеног С. Д. Пре доношења побијаног решења суд је пропустио да прибави извод из казнене евиденције за осуђеног С.Д., на основу кога би се утврдило да ли треба применити одредбе о законској или судској рехабилитацији. Бранилац осуђеног у жалбеним наводима износи да је осуђени вишестуко осуђивано лице, па је суд те наводе морао и проверити путем извода из казнене евиденције. Уколико се из извода из казнене евиденције то и утврди, суд би могао применити само одредбе поступка за судску рехабилитацију.
На основу одредбе члана 100 КЗ, ако је неко лице више пута осуђивано, може се рехабилитовати само ако су испуњени услови из члана 98. (законска рехабилитација) и 99. (судска рехабилитација) КЗ и то у погледу сваког кривичног дела за које је осуђен. При оцени да ли ће се у таквом случају дати рехабилитација суд ће узети у обзир околности из члана 99 ст. 2 КЗ.
Грешка првостепеног суда приликом доношења побијаног решења о одбачају захтева за рехабилитацију се огледа и у томе да је суд био дужан да мериторно одлучи о поднетом захтеву у смислу основаности или неоснованости истог. У одредбама ЗКП које се односе на судску рехабилитацију није предвиђена могућност одбацивања захтева за рехабилитацију по основу преурањености истог.
( Решење Вишег суда у Новом Саду бр. Кж2 184/15 од 30.04.2015. године којим је укинуто решење Основног суда у Новом Саду бр.Кв 553/15 од 02.04.2015. године )
аутор сентенце: Соња Бранков
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
