Сентенце кривично право > Процесно

ПРИТВОРСКИ ОСНОВ ИЗ ЧЛАНА 211. СТАВ 1 ТАЧКА 3 ЗКП

                       То што је окривљеном изречена забрана приступа у установу за лица без родитељског старања до окончања кривичног поступка, као и то што су оштећене штићенице у међувремену постале пунолетне, није разлог за укидање притвора окривљеном, а поготово јер се једна од њих више и не налази у наведеној установи, па изречена забрана у односу на њу нема никаквог значаја и блажом мером од притвора се у овом случају не би постигла сврха, због чега је неопходно продужити притвор према окривљеном.

 

            Из образложења:

 

            Виши суд је потврдио решење Основног суда о продужењу притвора према окривљеном, јер је окривљени оправдано сумњив да је у дужем временском периоду у континуитету од 2010. до 2013. године злоупотребљавајући положај лица коме су деца из установе за лица без родитељског старања била поверена на учење, извршио кривично дело недозвољене полне радње према два малолетна лица, које су биле штићенице ове установе, показујући посебну упорност и доследност у извршењу овог кривичног дела. Ове особите околности указују на основану бојазан да би окривљени у случају да се нађе на слободи у кратком временском периоду, могао поновити кривично дело, због чега је оправдано даље задржавање окривљеног у притвору на основу чл.211 ст.1 тачка 3 ЗКП.

 

            Нису основани наводи браниоца изнети у жалби да не постоји опасност од понављања кривичног дела, из разлога што је окривљеном забрањен приступ у ову установу до окончања кривичног поступка и зато што су оштећене у међувремену постале пунолетне. По ставу Вишег суда, правилно је првостепени суд продужио притвор, јер постоји опасност од понављања кривичног дела у кратком временском периоду, поготово јер се једна од штићеница више не налази у овој установи, па је ова мера у односу на њу без значаја као и то да се у овом кривичном поступку у својству сведока налазе лица без родитељског старања због чега је према истим потребна посебна обзирност у поступању свих учесника кривичног поступка. Суд је имао у виду и то да је након испитивања малолетних оштећених које је извршено у Центру за Социјални рад, карактер тих чињеница које су основ за продужавање притвора посебно добио на значају и квалитету због чега је основано продужавање притвора према окривљеном на основу чл. 211 ст.1 тачка 3 ЗКП.

 

            (Решење Вишег суда у  Новом Саду бр. Кж 2 311/2014 од 27.10.2014. године којим је potvrđeno решење Основног суда у Новом Саду бр. Кв 1726/2014 од 15.10.2014. године ).

 

 

                                                                         аутор сентенце: Соња Бранков

                                                Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду