Сентенце кривично право > Процесно
ИЗВРШЕЊЕ КАЗНЕ ЗАТВОРА БЕЗ НАПУШТАЊА ПРОСТОРИЈА У КОЈИМА ОСУЂЕНИ СТАНУЈЕ
Након 01.09.2014. године (почетак примене новог закона о извршењу кривичних санкција), не може се мењати начин издржавања казне затвора на тај начин да се казна затвора у трајању до једне године издржава без напуштања просторија у којима осуђени станује, јер према чл. 45 ст. 5 Кривичног законика, суд може истовремено са изрицањем казне затвора до једне године одредити, да ће се она извршити тако што осуђени неће напуштати просторије у којима станује.
Из образложења:
Правилно је Основни суд одбацио као недозвољен предлог осуђеног Н.Р. поднет том суду дана 23.02.2015. године, за извршење казне затвора без напуштања просторија у којима станује уз примену мере електронског надзора, изречене пресудом Oсновног суда у Новом Саду, посл. бр. К-3413/13 од 30.09.2013. године, а која је правноснажна од 04.12.2014. године. Наиме, Н.Р. је оглашен кривим пресудом Основног суда у Новом Саду посл.бр. К-3413/13 од 30.09.2013. године, због кривичног дела превара у осигурању из чл. 208а ст. 1 КЗ-а у подстрекавању у вези чл. 34 КЗ-а, те му је изречена казна затвора у трајању од 1 (једне) године и новчана казна у износу од 80.000,00 динара. Наведена пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Новом Саду, посл. бр. КЖ 1-215/14 од 04.12.2014. године.
Закон о извршењу кривичних санкција ("Сл. гласник РС" бр. 55/14 од 23.05.2014. године) ступио је на снагу 31.05.2014. године, а почео је да се примењује 01.09.2014. године. Дакле, наведена пресуда је постала правноснажна (04.12.2014. године) након почетка примене новог Закона о извршењу кривичних санкција (01.09.2014. године), а по овом закону веће из чл. 21 ст.4 ЗКП-а нема овлашћење да мења начин извршења казне затвора, изречених правноснажним пресудама.
Како првостепени суд у овом случају није при изрицању пресуде одредио да ће се казна извршити тако што осуђени не сме напуштати просторије у којима станује, а та пресуда је и потврђена од стране другостепеног суда, након правноснажности пресуде није могуће изменити одлуку о начину извршења казне, јер за такву одлуку не постоји законски основ, како у Закону о извршењу кривичних санкција, тако ни у одредбама Кривичног законика.
(Решење Вишег суда у Новом Саду бр. Кж2 335/15 од 17.07.2015. године којим је потврђено решење Основног суда у Новом Саду бр.Кв 1147/15 од 02.07.2015. године)
аутор сентенце: Соња Бранков
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
