Сентенце кривично право > Процесно

ЕКСТРАДИЦИОНИ ПРИТВОР

Правилно је против окривљеног, држављанина Републике Хрватске, продужен екстрадициони притвор, те одложена раније дозвољена екстрадиција ради издржавања казне у тој држави, а до окончања кривичног поступка који је у току пред Основним судом у Новом Саду, односно до извршења казне за иста дела, уколико окривљени буде оглашен кривим.

 

                 Из образложења:

 

                Решењем Вишег суда у Новом Саду је против окривљеног Д.А. продужен екстрадициони притвор на основу чл. 22 Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима. Претходно је решењем министра правде Републике Србије дозвољено је изручење окривљеног Д.А. по поједностављеном поступку Републици Хрватској ради издржавања казне затвора у трајању од 7 година на коју је тамо осуђен због извршења кривичног дела злоупотреба опојних дрога из чл. 173 ст. 3 Казненог закона РХ. Како се пред Основним судом води кривични поступак према окривљеном Д.А. због сумње да је на територији Републике Србије извршио кривична дела тешка крађа из чл. 204 ст. 1 у вези са чл. 33 КЗ и кривично дело фалсификовање исправе из чл. 355 ст.2 у вези ст. 1 КЗ, продужен је екстрадициони притвор, те одложена екстрадиција овог окривљеног, а до окончања поступка, односно до извршења казне затвора за иста дела, уколико окривљени буде оглашен кривим.

 

                  Оно што такође оправдава продужење екстрадиционог притвора у овом случају је и околност да је окривљени Д.А. држављанин Републике Хрватске, који се у Републици Србији око 2 године крио и био пријављен под лажним именом, а био је упознат (према сопственом казивању), са осуђујућом пресудом државе чији је држављанин. Наведене околности несумњиво указују да би окривљени, уколико би се нашао на слободи могао поново сакрити или побећи из Републике Србије и на тај начин омести поступак његовог изручења Републици Хрватској. Такође нема ни повреде презумпције невиности, а како се то у жалби браниоца окривљеног неосновано наводи, у вези са наведеним подацима о поседовању личне карте са лажним меном, односно поступком који је још увек у току пред Основним судом због основане сумње да је Д.А. извршио фалсификовање исправе. Окривљени је наведене чињенице навео у свом исказу датом у поступку екстрадиције, односно када је лишен слободе по ИНТЕРПОЛ-овој потерници и саслушан пред судијом за претходни поступак и том приликом сам навео околности о свом боравку у Републици Србији.

 

 

 

 

(Решење Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж2 623/15 од 14.04.2015. године којим је потврђено решење Вишег суда у Новом Саду бр.Кре 4/15 од 23.03.2015. године)

 

 

 

                                                                         аутор сентенце: Соња Бранков

                                                Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду