Сентенце кривично право > Материјално право

ОДГОВОРНО ЛИЦЕ ИЗ КРИВИЧНОГ ДЕЛА ЗЛОУПОТРЕБА ПОЛОЖАЈА ОДГОВОРНОГ ЛИЦА (ЧЛАН 234 СТ.1 КЗ)

 

Првостепени суд је погрешно применио материјално право означивши окривљену-предузетницу, власницу СТР као одговорно лице у смислу субјекта извршења кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из члана 234 ст.1 КЗ.     

 

            Из образложења:

 

Првостепени суд је погрешно прихватио измењену правну квалификацију тужилаштва којом је окривљеној стављено на терет извршење кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица из чл.234 ст.1 КЗ. Овај члан предвиђа да ће се одговорно лице које, искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности, прибави себи или другом физичком лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету, казнити затвором од 3 (три) месеца до 3 (три) године. На основу члана 112. став 5. КЗ-а одговорним лицем у правном лицу се сматра власник предузећа или другог субјекта привредног пословања или лице у предузећу, установи или другом субјекту којем је, с обзиром на његову функцију, уложена средства или на основу овлашћења, поверен одређени круг послова у управљању имовином, производњи или другој делатности или у вршењу надзора над њима или му је фактички поверено обављање појединих послова…“ Закон о привредним друштвима у члану 83. дефинише предузетника само као физичко, а не и правно лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом  регистрацији.

 

Како је окривљена власница СТР, дакле регистрована као предузетник, не може се о истој говорити као о одговорном лицу у смислу дефиниције одговорног лица из члана 112 став 5 КЗ, односно извршиоцу кривичног дела из члана 234 став 1 КЗ.

 

(Решење Вишег суда у  Новом Саду бр. Кж 1 56/2014 од 08.04.2014. године којим је укинута пресуда Основног суда у Новом Саду бр. К 2633/2012 од 29.01.2014. године)

 

 

                                                                         аутор сентенце: Соња Бранков

                                                Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду