Сентенце кривично право > Материјално право

МАЛОЛЕТНИЧКИ ЗАТВОР И МЛАЂЕ ПУНОЛЕТНО ЛИЦЕ

Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица ("Службени гласник РС" 85/05) не предвиђа изрицање казне малолетничког затвора млађим пунолетним лицима.

 

            Из образложења:

 

            Виши суд је пресудом К 252/14 окривљеног Г.Б. огласио кривим због извршења кривичног дела разбојништва из чл. 206 ст. 2 у вези ст. 1 КЗ и осудио га на казну малолетничког затвора у трајању од 3 године уз урачунавање времена које је окривљени провео у притвору. Апелациони суд је усвојио жалбу ВЈТ и укинуо наведену пресуду, утврдивши да је иста захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из чл. 438 ст. 2 тч. 2 ЗКП, јер су разлози у пресуди у погледу казне неразумљиви.

 

            Правилно је првостепени суд у поступку третирао окривљеног као млађе пунолетно лице, јер је окривљени рођен 07.01.1995. године, а кривично дело је извршено 10.04.2014. године (окривљени је тада имао 19 година и 3 месеца), а првостепена пресуда је донета 30.01.2015. године (окривљени је тада имао 20 година). На овај начин је правилно првостепени суд поступао, а у складу са одредбом чл. 3 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица ("Службени гласник РС" 85/05), којом је прописано да је млађе пунолетно лице оно које је у време извршења кривичног дела навршило 18 година, а у време суђења није навршило 21 годину живота.

 

            Међутим, првостепени суд је погрешио приликом избора санкције коју је изрекао окривљеном као млађем пунолетном лицу. Одредбом чл. 41 Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица прописани су услови изрицања васпитних мера млађим пунолетним лицима, где стоји да суд оваквом лицу може изрећи било коју меру посебних обавеза, меру појачаног надзора од стране органа стратељства или меру упућивања у васпитно-поправни дом, ако се с обзиром на обележја његове личности и околности под којима је учинио дело може очекивати да ће се овим васпитним мерама постићи сврха која би се остварила изрицањем казне. Млађем пунолетном лицу коме је изречена васпитна мера суд може, под условима предвиђеним овим законом, изрећи одговарајућу меру безбедности.

 

            Закључак који произилази из ове законске одредбе је да Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица није предвиђено изрицање казне малолетничког затвора млађим пунолетним лицима, те је Апелациони суд укинуо пресуду, јер је нејасно на основу ког прописа је првостепени суд изрекао ову казну.

 

            ( Решење Апелационог суда у Новом Саду бр. Кж1 159/15 од 08.04.2015. године којим је укинута пресуда Вишег суда у Новом Саду бр.К 252/14 од 30.01.2015. године )

 

 

 

                                                                         аутор сентенце: Соња Бранков

                                                Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду