Сентенце грађанско право > Заштита права на суђење у разумном року
СУЂЕЊЕ У РАЗУМНОМ РОКУ
Сама чињеница да се поступак води дуго није довољан основ да се утврди да је дошло до повреде права на суђење у разумном року на штету предлагача, јер се при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року суд уважава све околности предмета суђења.
Из образложења:
Побијаним решењем Основног суда у Новом Саду одбијени су приговори предлагача ради убрзања поступка којима је тражено да се утврди да је подносиоцима приговора повређено право на суђење у разумном року и да одреди поступајућем судији рок у коме је дужан да одлучи у предмету који се пред тим судом води.
Нису основани жалбени наводи предлагача којима сугеришу да је сама чињеница да се поступак води већ двадесет и другу годину довољан основ да се утврди да је дошло до повреде права на суђење у разумном року на штету предлагача, јер се при одлучивању о правним средствима којима се штити право на суђење у разумном року уважавају све околности предмета суђења, те суд води рачуна о свим мерилима из члана 4 Закона о заштити права на суђење у разумном року. Међутим, предлагачи, по мишљењу овог суда, неосновано сматрају да првостепени суд није водио рачуна о наведеним мерилима када је одбио њихов приговор.
Одлучујући о жалби предлагача, овај суд је имао у виду да се у конкретном случају ради о поступку ради откупа стана, да предмет није окончан више од готово двадесет и две године, али је имао у виду и чињеницу да је поступак био у прекиду од 25.04.2000. до 20.12.2021. године, односно више од двадесет једне године, у току ког периода суд није могао предузимати никакве радње у поступку. Имајући у виду напред наведено, као и чињеницу да је суд након подношења предлога за наставак поступка предузимао процесне радње благовремено, те након одређивања наставка поступка, уредно и благовремено поступао по предлогу предлагача и у разумном року заказао и одржао рочиште, овај суд налази да је правилно првостепени суд нашао да предлагачима није повређено право на суђење у разумном року.
Наиме, чињеница да су поступци до чијег окончања је одређен прекид предметног поступка, а који су вођени пред Основним судом у Новом Саду, Апелационим судом у Новом Саду и Врховним касационим судом, трајали дуго, не може бити разлог за утврђење да је у овом поступку предлагачима повређено право на суђење у разумном року, већ евентуално у тим поступцима, до чијег окончања је одређен прекид овог поступка.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Ржг 33/22 од 08.03.2022. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
