Сентенце грађанско право > Ванпарнични поступак
УТВРЂИВАЊЕ ТРЖИШНЕ ВРЕДНОСТИ ЕКСПРОПРИСАНЕ НЕПОКРЕТНОСТИ
Процена Пореске управе представља обавезну полазну основу за утврђивање висине накнаде, међутим, у ситуацији када суд одреди и спровођење вештачења, процена Пореске управе се изједначава са осталим исправама на основу којих се утврђује висина накнаде за земљиште изузето из поседа предлагача.
Из образложења:
Одредбом чл. 42. ст. 1. Закона о експропријацији одређено је да се накнада за експроприсано пољопривредно земљиште и грађевинско земљиште одређује у новцу, према тржишној цени таквог земљишта ако законом није друкчије прописано, док је ставом 2. истог члана прописано да процену тржишне вредности (цену) из става 1. тог члана врши орган надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима. Одредбама чланова 56.-62. Закона о експропријацији уређен је поступак одређивања накнаде за експроприсану непокретност у поступку који се спроводи пред надлежним органом управе који је спровео и сам поступак експропријације, те се висина накнаде одређује споразумом. Уколико до споразума не дође, у складу са чланом 61. Закона општинска управа доставља правноснажно решење о експропријацији надлежном општинском суду, ради одређивања накнаде.
Дакле, уколико странке не постигну споразум око накнаде у управном поступку, поступак се наставља пред судом, у ванпарничном поступку, према одредбама чл. 132 -140. Закона о ванпарничном поступку. Из наведеног произлази да се одређивање накнаде за експроприсану непокретност врши у складу са оба наведена закона.
Према чл. 136. Закона о ванпарничном поступку, суд ће одредити рочиште да би кориснику експропријације и ранијем сопственику дао могућност да се изјасне о облику и обиму, односно висини накнаде, као и доказима о вредности непокретности који се прибављају по службеној дужности. Сходно наведеном, суд по службеној дужности прибавља процену тржишне вредности (цене) од органа који је надлежан за утврђивање пореза на пренос апсолутних права на непокретностима, заказује рочиште, па уколико на тако утврђену вредност нека од странака има примедбе, на ову околност изводи друге доказе, у складу са предлозима странака или по службеној дужности.
Из свега наведеног произлази да процена Пореске управе представља обавезну полазну основу за утврђивање висине накнаде, те да се без ње не може спроводити овакав поступак. Међутим, у ситуацији када иста буде дата, те када нека од странака сматра да је таква процена превисоко или прениско опредељена, па предложи вештачење, односно када тако нешто сматра суд, па одреди спровођење вештачења по службеној дужности, процена Пореске управе се изједначава са осталим исправама на основу којих се утврђује висина накнаде за земљиште изузето из поседа предлагача. У том случају ће се висина предметне накнаде одредити према слободној оцени суда, у оквиру предложених износа, ценећи сваки од изведених доказа засебно, те све њих као једну целину.
С обзиром на наведено, а супротно жалбеним наводима противника предлагача, правилно је првостепени суд утврдио тржишну вредност, на основу налаза вештака ангажованог у овој правној ствари, који је узео у обзир процену Пореске управе, те све релеватне карактеристике експроприсаног земљишта, како би се исто могло упоредити са истим или сличним земљиштем, које је послужило за поређење вредности и цене. Вештак је тако утврдио тржишну цену узимајући у обзир и локацију и врсту земљишта, као и остале карактеристике које утичу на тржишну вредност, због чега овај суд сматра да је првостепени суд накнаду за предметно земљиште утврдио на ваљан начин, сходно цитираним законским одредбама, те да сви жалбени наводи противника предлагача којима се тврди супротно, нису основани, где пре свега они којима се иде за тим да је првостепени суд требало да предлагачу досуди накнаду за експроприсану непокретност сагласно процени Пореске управе.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 1584/20 од 03.03.2021. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
