Сентенце грађанско право > Ванпарнични поступак
АМОРТИЗАЦИЈА ХИПОТЕКЕ
Сама чињеница да је потраживање хипотекарног повериоца престало да постоји, не може довести до амортизације хипотеке, уколико предлагач у току поступка није доказао чињеницу да је хипотекарни поверилац престао да постоји.
Из образложења:
Побијаним решењем Јавног бележника одбијен је предлог којим предлагач тражи да се решењем утврди престанак хипотеке амортизацијом заложног права које је укњижено дана 23.10.1974. године на некретнини предлагача уписаној на износ потраживања тадашњих 49.721,50 динара, која је уписана у корист повериоца, као и да се на основу овог решења у листу непокретности изврши брисање залоге.
Одредбом чл. 52. Закона о хипотеци је прописано да хипотека престаје и на основу правноснажне судске одлуке којом се утврђује амортизација, у складу са законом, на предлог власника, сувласника или титулара заједничке својине, ако: 1) је протекло двадесет година од доспелости обезбеђеног потраживања (старе хипотеке); 2) уписани хипотекарни поверилац више не постоји или се не може пронаћи, ни његови наследници (универзални сукцесори), ни лица која су доцније уписана као пријемници (цесионари) потраживања обезбеђеног хипотеком; 3) за протекло време уписани хипотекарни поверилац није захтевао, нити примио исплату ни главног потраживања ни камате нити је то захтевало било које овлашћено лице уписано у регистар непокретности. У случају из става 1. овог члана, испис се врши на захтев власника, сувласника или заједничара.
Наиме, хипотека установљена ради обезбеђења новчаног потраживања пре ступања на снагу Закона о хипотеци мора бити брисана ако је потраживање намирено, а поверилац престао да постоји. Иако се Закон о хипотеци у конкретном случају као материјално-правни пропис не може непосредно применити, процесне одредбе из тог закона треба користити у поступку брисања хипотеке јер се о брисању одлучује у моменту када је Закон о хипотеци већ у примени. Дакле, као што је наведено, одредбе из члана 52. Закона о хипотеци се могу користити у поступку брисања хипотеке, односно у поступку амортизације хипотеке, јер се о брисању и амортизацији хипотеке одлучује у моменту када је Закон о хипотеци већ у примени. О амортизацији потраживања по члану 52. овог закона одлучује суд, односно у конкретном случају јавни бележник, којем је решењем Основног суда у Бачкој Паланци поверен поступак у овој правној ствари.
Закон о основама својинскоправних односа ('Службени лист СФРЈ' бр. 6/80... 22/2006) у својим одредбама чл. 63-69. регулише питање хипотеке, те самим тим се правна правила из предратног законодавства на овај случај не могу примењивати. Појам хипотеке дефинисан је чланом 63. став 1. којим је прописано да ради обезбеђења одређеног потраживања непокретна ствар може бити оптерећена правом залоге у корист повериоца (хипотека) који је овлашћен да на начин предвиђен законом тражи намирење свог потраживања из вредности те непокретности пре поверилаца који на њој немају хипотеку, као и пре поверилаца који су хипотеку на њој стекли после њега, без обзира на промену власника оптерећене непокретности. Из појма хипотеке произлази да увек мора постојати хипотекар - поверилац обезбеђеног потраживања, затим дужник потраживања, као и власник непокретности којим се потраживање обезбеђује, с тим што дужник и власник непокретности могу, а не морају бити исто лице као што је случај у овом предмету. Непостојања неког од поменутих лица онемогућава постојање хипотеке.
Наиме, сама чињеница да је потраживање хипотекарног повериоца престало да постоји, не може довести до амортизације хипотеке, будући да предлагач у току првостепеног поступка није доказао чињеницу да је хипотекарни поверилац престао да постоји, штавише у поступку је утврђено да поверилац потраживања предузеће у чију корист је установљена хипотека има правне следбенике, сходно чему је јавни бележник, имајући у виду јасну и децидну садржину одредбе члана 52. став 1. тачка 1. Закона о хипотеци, на коју се исправно позвао, правилно одлучио када је донео побијану одлуку сматрајући да, сходно наведеној законској одредби, нису били испуњени услови за амортизацију предметне хипотеке.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 1258/20 од 19.06.2023. године)
Сентенцу саставила: Јелена Загорчић, самостални саветник
