Сентенце грађанско право > Стварно право
СМЕТАЊЕ ДРЖАВИНЕ
Држалац нема право на државинску заштиту у ситауцији када је до одузимања или узнемиравања државине дошло ради принудног извршења правоснажне судске одлуке.
Из образложења:
Према утврђењу првостепеног суда Основни суд у Новом Саду је дана 28.09.2011. године донео пресуду којом је наложио У.И. из Новог Сада да овде туженој Х.К.Ф. преда у посед стан од 34,45 м2 на другом спрату вишестамбеног објекта у Х.Р. улици број 50. У образложењу пресуде је наведено да је суд утврдио да је Х.К.Ф. власник спорног стана, и да сходно чл. 3 ЗОСПО има право да стан држи, користи и да њим располаже у границама одређеним законом. Дана 16.08.2012. године донето је извршно решење посл. број И. 4182/12 којим је одређено извршење у корист извршног повериоца Х.К.Ф. и наложено је извршном дужнику У.И. да преда некретнину: стан број 6 на другом спрату вишестамбеног објекта у улици Х.Р. број 50, површине 34,45м2. Дана 22.10.2012. године, судски извршитељи су, на основу решења пословни број И. 4182-12 (којим је наложено извршном дужнику У.И. да Х.К.Ф. преда стан број 6 у Хаџи Рувимовој улици), у присуству пуномоћника извршног повериоца, променили браву на улазним вратима спорног стана и увели су тужену у посед стана и предали јој кључеве од улазних врата. Дана 09.10.2012. године закључен је уговор о продаји непокретности између овде тужиоца, Р.М., као купца и У.И., као продавца. Предмет наведеног уговора је купопродаја стана од 34,45 м2 на другом спрату вишестамбеног објекта у Х.Р. улици број 50, на парцели број 5934/1 К.О. Нови Сад.
Из списа предмета произилази да је дана 23.11.2012. године тужилац Р.М. поднео тужбу против тужене Х.К.Ф. због "одузимања државине", наводећи да је он био последњи у стању мирне државине предметног стана на основу Уговора о купопродаји непокретности од дана 09.10.2012. године, али да је касније установио да се у стану налази тужена, због чега је захтевао од суда да наложи туженој да му врати државину на стану и да се уздржи од сваког даљег сметања.
Чланом 70. Закона о основама својинскоправних односа (у даљем тексту ЗОСПО) предвиђено је да државину ствари има свако лице које непосредно врши фактичку власт на ствари. Државину ствари има и лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, коме је по основу плодоуживања, уговора о коришћењу стана, закупа, чувања, послуге или неког другог правног посла дало ствар у непосредну државину (посредна државина). Ha основу члана 75. ЗОСПО сваки држалац ствари и права има право на заштиту од узнемиравања или одузимања државине. Одредбе члана 78. ЗОСПО предвиђају да суд пружа заштиту према последњем стању државине и насталом сметању, при чему није од утицаја право на државину, правни основ државине и савесност државине. Одредбама члана 79. ЗОСПО прописано је да одлуком о захтеву за заштиту од сметања државине одређују се забрана даљег узнемиравања државине под претњом новчане казне, односно враћања одузете имовине, као и друге мере потребне за заштиту од даљег сметања.
Имајући у виду да тужена у посед стана није ушла самовољно већ су је увели судски извршитељи на основу правоснажне судске одлуке, правилно је становиште првостепеног суда да у конкретном случају није дошло до сметања државине тужиоца. Супротно жалбеним наводима, за усвајање тужбеног захтева није довољно што је тужилац дана 22.10.2012. године имао државину на предметном стану јер суд не пружа заштиту само према стању последње државине коју је тужилац као држалац имао, сходно одредби чл. 75 и 78 ЗОСПО, већ је релевантно и да ли је поступање тужене било противправно. У ситауцији када закон дозвољава одузимање или узнемиравање државине држалац нема право на државинску заштиту. У овој правној ствари, тужена је свoје поступање утемељила на овлашћењу државног органа (суда, односно судских извршитеља) и ушла у стан ради принудног извршења правноснажне судске одлуке којом је утврђено да је она власник стана, услед чега има право да буде у поседу. Имајући у виду наведено, поступање тужене нема елементе противправности, због чега тужилац према туженој не може основано захтевати заштиту државине, односно његов захтев је правилно одбијен у првостепеном поступку као неоснован.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 4625/2014 од 12.12.2014. године)
Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
