Сентенце грађанско право > Парнични поступак

ТРОШКОВИ БРАНИОЦА ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ

 

Само нужни издаци браниоца исплаћују се из средстава органа поступка унапред, док се о висини награде браниоца и о томе ко ће сносити те трошкове одлучује пресудом или решењем којим се окончава поступак, или накнадно донетим решењем о трошковима. 

 

Из образложења:


Пресудом Основног суда у Новом Саду тужбени захтев тужиоца је усвојен у целости, па је обавезана тужена Република Србија да тужиоцу исплати износ од 15.000,00 динара, са законском затезном каматом од 11.06.2015. године па до исплате, као и да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка. Против наведене пресуде тужена је благовремено изјавила жалбу, побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

 

У току првостепеног поступка, од битних чињеница је утврђено да је тужилац по занимању адвокат, да је од стране Основног јавног тужилаштва у Новом Саду решењем од 10.10.2014. године постављен да поступа по службеној дужности у предмету против окривљеног К.И. због кривичног дела тешке крађе из члана 204 став 2 у вези са ставом 1 тачка 1 КЗ. Утврђено је да Основно јавно тужилаштво дугује тужиоцу по основу одбране по службеној дужности у наведеном предмету износ од 15.000,00 динара, са законском затезном каматом од 11.06.2015. године па до коначне исплате. Тужилац је разрешен дужности браниоца по службеној дужности, након чега је поднео трошковник са спецификацијом радњи које је извршио и то по рачуну број 14-15 од 02.06.2015. године, који тужени не оспорава, а по којем је био дужан да у року од 8 дана изврши плаћање. Истеком рока од 3 месеца ОЈТ није исплатило тужиоцу наведени износ по рачуну, па је тужилац био приморан да судским путем потражује наведени износ.

 

Чланом 261 став 2 тачка 7 Законика о кривичном поступку је прописано да трошкови кривичног поступка обухватају, између осталог, и награду и нужне издатке браниоца.

 

Чланом 261 став 4 ЗКП је прописано да се трошкови из става 2. тач. 1) до 6) овог члана, као и нужни издаци постављеног браниоца (члан 76.) и постављеног пуномоћника (члан 59. и члан 103. став 3.), у поступку због кривичних дела за која се гони по службеној дужности, исплаћују из средстава органа поступка унапред, а наплаћују се касније од лица која су дужна да их накнаде по одредбама овог законика.

 

Чланом 262 став 1 ЗКП је прописано да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе, а чланом 262 став 2 ЗКП је прописано да ако недостају подаци о висини трошкова, да ће посебно решење о висини трошкова донети председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве.

 

Из цитираних одредби произлази да је у Законику о кривичном поступку направљена разлика између нужних издатака и награде браниоца у погледу времена намирења ових трошкова, тако што се само нужни издаци браниоца исплаћују из средстава органа поступка унапред, док се о висини награде браниоца и о томе ко ће сносити те трошкове одлучује пресудом или решењем којим се окончава поступак, или накнадно донетим решењем, уколико у тренутку доношења одлуке којом се поступак окончава недостају подаци на основу којих би се одлучило о тим трошковима.

 

Имајући у виду наведено, те да накнада за састављање жалбе на решење о одређивању притвора представља заправо награду за рад адвоката, одмерену у складу са Тарифом о наградама и накнадама за рад адвоката, а не нужан издатак, овај суд налази да тужилац стиче право да потражује награду за свој рад тек у тренутку окончања кривичног поступка пред надлежним органом у коме је био ангажован као бранилац по службеној дужности. Међутим, тужилац није предложио извођење ниједног доказа на околност да је предметни кривични поступак окончан, а што је био дужан да учини, у складу са чланом 7 став 1 ЗПП, те није доказао да његов захтев није преурањен. Стога је овај суд преиначио побијану пресуду тако што је одбио тужбени захтев као неоснован.

 

(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 612/2016 од 22.05.2017. године)

                                    Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник