Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ТАКСА НА СУДСКО ПОРАВНАЊЕ
Чињеница да тужени има седиште у другој држави не утиче на обавезу туженог на плаћање судске таксе, нити га ослобађа таксене обавезе, нити због тога може супротна страна бити обавезана да сноси трошкове судске таксе чији је обвезник тужени.
Из образложења:
Првостепени суд је одбио предлог тужилаца за обавезивање туженог на плаћање 50% судске таксе на судско поравнање, базирајући своју одлуку на чињеници да да тужени има седиште у Републици Српској. Међутим, по ставу овог суда, наведено није од утицаја на таксену обавезу туженог у конкретном случају. Сходно одредби чл. 2 ст. 3 Закона о судским таксама, судску таксу за судско поравнање су дужне да плате обе стране, уколико у поравнању није другачије уговорено. Како у конкретном случају, странке у судском поравнању, закљученом на рочишту, нису навеле ко плаћа судску таксу на предметно поравнање, у том случају судску таксу плаћају обе стране. Стога је основан захтев тужилаца да се обавеже тужени на плаћање половине предметне судске таксе, а то што тужени има седиште у другој држави евентуално може бити од значаја само у поступку принудне наплате таксе (ако до принудне наплате дође), односно исто не утиче на обавезу туженог, нити га ослобађа таксене обавезе, нити због тога може супротна страна бити обавезана да сноси трошкове судске таксе чији је обвезник тужени.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 4442/18 од 23.03.2022. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
