Сентенце грађанско право > Парнични поступак

САДРЖАЈ ИЗРЕКЕ

Законом о парничном поступку није предвиђено да изрека одлуке мора да садржи парициони рок, нити претњу принудним извршењем као обавезан и потребан елемент, а није ни неопходан да би обавеза из одлуке постала извршна.

           

Из образложења:

Нису основани наводи жалбе тужилаца којима исти настоје да оспоре решење којим је разрезана такса на тужбу и одлуку, односно да осујетите обавезу по истоме, истицањем да решење о висини таксене обавезе уопште није подобно за извршење, јер у изреци решења није наведен парициони рок за извршење обавезе, нити је наведено да се исто, у супротном, има извршитим принудним путем. Наиме, Законом о парничном поступку није предвиђено да изрека одлуке мора да садржи парициони рок, нити претњу принудним извршењем као обавезан и потребан елемент, а није ни неопходан да би обавеза из одлуке постала извршна, с обзиром на то да су чланом 43. Закона о извршењу и обезбеђењу регулисани услови под којима судска одлука постаје извршна, а по правилу, услов је њена правноснажност и протек рока за добровољно испуњење, као и да је суд који је одлучивао о потраживању у првом степену оценио испуњеност услова за наступање извршности, потврђујући их давањем потврде о извршности.

 

Сходно наведеном, због изостанка навода о томе да су тужиоци дужни на испуњење таксене обавезе у париционом року, под претњом извршења, каква обавеза иначе постоји по самом закону, а у судској одлуци се уноси само као уобичајена, али у суштини непотребна "флоскула", за тужиоце не може настати никаква штетна последица, због чега су сви њихови супротни жалбени наводи без основа.

 

(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 4034/18 од 13.04.2021. године)

                                    Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник