Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ПРОМЕНА СЕДИШТА ТУЖЕНОГ И МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ
ПРОМЕНА СЕДИШТА ТУЖЕНОГ И МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ
Ако се у току поступка промене околности на којима је заснована месна надлежност поступајућег суда, суд који је био надлежан у време подношења тужбе остаје и даље надлежан иако би услед промењених околности био надлежан други суд исте врсте.
Из образложења:
Решењем Основног суда у Новом Саду пословни број П.1 261/2014 од 28.5.2014. године одбијен је приговор месне ненадлежности туженог.
Из садржине списа произилази да је у поднеску туженог од 25.03.2014. године истакнуто да је тужени Факултет з.о.д.п.и.д.е. из Новог Сада променио седиште и назив факултета, и да је сада назив туженог Факултет з.п.с.и.п., а седиште туженог Београд. Тужени је у истом поднеску истакао приговор месне надлежности Основног суда у Новом Саду наводећи да је сходно одредбама ЗПП-а за суђење надлежан суд који је опште месно надлежан за туженог, а да је тужени преселио седиште из Новог Сада у Београд. У истом поднеску тужени је предложио да се Основни суд у Новом Саду огласи месно ненадлежним и уступи предмет Основном суду у Београду.
Одредба чл. 15 став 2 ЗПП прописује да ако се у току поступка промене околности на којима је заснована надлежност суда или ако тужилац смањи тужбени захтев, суд који је био надлежан у време подношења тужбе остаје и даље надлежан и ако би услед ових промена био надлежан други суд исте врсте. Одредбом члана 19 став 3 ЗПП је прописано да суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу. Одредбе чл. 40 став 2 ЗПП прописују да је за суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан је суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре.
Имајући у виду стање у списима предмета, и цитиране законске одредбе, неосновано се жалбом тужиоца побија правилност и законитост првостепеног решења.
Наиме, приговор месне ненадлежности суда је благовремено поднет од стране туженог само ако је истакнут у писменом одговору на тужбу или на припремном, односно, на првом рочишту за главну расправу, ако припремно рочиште није одржано, све док се тужени не упусти у расправљање. Из наведеног произилази да је одредбама Закона о парничном поступку предвиђено да приговор месне ненадлежности тужени може поднети само до одређеног момента у поступку, везаног за подношење одговора на тужбу односно момента упуштања туженог у расправљање. Како је у конкретном случају приговор месне ненадлежности туженог изјављен супротно цитираним одредбама чл. 19 став 3 ЗПП, односно након поднетог одговора на тужбу, правилно је становиште првостепеног суда да приговор месне ненадлежности није основан.
Поред тога, за оцену месне (не)надлежности конкретног суда релевантно је место седишта туженог у време подношења тужбе, а према чињеницама које постоје у време када подноси тужбу, тужилац је овлашћен да одабере за који месно надлежан суд од судова исте врсте ће се определити. Ако се у току поступка промене околности на којима је заснована надлежност поступајућег суда (попут промене места седишта туженог и др.), суд који је био надлежан у време подношења тужбе остаје и даље надлежан иако би услед промене чињеница био надлежан други суд исте врсте.
Имајући у виду да је у време подношења тужбе седиште туженог било у Новом Саду, чињеница да је тужени у даљем току поступка променио седиште утолико што оно више није у Новом Саду, већ у Београду, сходно одредбама чл. 19 став 3 у вези чл. 15 став 2 ЗПП, није од утицаја на месну надлежност судећег суда.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж1. 158/2014 од 05.11.2014. године)
Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
