Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ОСЛОБАЂАЊЕ ЛИЦА НА ИЗДРЖАВАЊУ КАЗНЕ ЗАТВОРА ОД ОБАВЕЗЕ ПЛАЋАЊА СУДСКИХ ТАКСИ
Сама чињеница да се тужена налази на издржавању казне затвора не може бити разлог за ослобађање од обавезе плаћања судских такси.
Из образложења:
Побијаним решењем правилно је првостепени суд одбио захтев тужене за ослобађање од плаћања судске таксе, применом одредаба члана 168. става 1. и члана 169. става 2. ЗПП и одредаба чл. 10. и 11. Закона о судским таксама, наводећи да тужена није доставила ниједан доказ на околност да би плаћањем судске таксе била доведена у питање њена егзистенција, тј. егзистенција чланова њене породице, односно да није доставила нити образложила ни од чега се иначе издржава, ни какво је њено имовно стање, па да сама чињеница да се тужена налази на издржавању казне затвора не може бити разлог за ослобађање од обавезе плаћања судских такси.
У жалби се поставља питање како особа која је у затвору и не остварује никакве приходе, може остварити било какву зараду на основу које би могла платити судске таксе. Међутим, сама чињеница да се тужена налази на издржавању казне затвора, не значи да не може да остварује друге приходе (на пример од издавања некретнине уколико је поседује), а такође од значаја су и приходи чланова домаћинства. Поред тога, према Закону о извршењу кривичних санкција, лица на издржавању казне затвора нису лишена и права на рад, већ управо супротно, а за свој рад остварују накнаду којом могу слободно да располажу. Тужена није доставила доказ да евентуално није запослена ни на каквим пословима, те да самим тим не остварује накнаду по том основу, нити ако је запослена, колика јој је месечна накнада, а за прибављањање овог доказа се не може рећи да јој је било отежано. Надаље се у жалби поставља питање могућности тужене, која се налази на издржавању казне затвора, тј. која је лишена слободе, да прибави било какву документацију из које би се видело да има разлога за ослобађање од плаћања такси. У вези са тим ваља указати да иако је туженој ограничена слобода кретања, није јој ограничена слобода писане и телефонске комуникације (у складу са претходно наведеним законом). Поред свега наведеног, од значаја је и чињеница да тужена има пуномоћника из реда адвоката, који је такође, уз пуномоћ, могао прибавити документацију из које би се видело да ли тужена или чланови њеног домаћинства поседују непокретну имовину, да ли остварују зараду и друге приходе и у ком износу. При том је овај суд имао у виду да су опомене за плаћање наведених такси достављене лично туженој, а не пуномоћнику, али и да су упозорења о плаћању предметних такси достављена туженој путем пуномоћника још 22.10.2018. године, тако да је тужена и путем стручног лица упозорена на обавезу плаћања судских такси, те се не могу прихватити наводи жалбе да је туженој ускраћено право на једнаку заштиту права.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 2836/19 од 11.05.2022. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
