Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ОДБАЧАЈ ТУЖБЕ ИЗЈАВЉЕНЕ У ИМЕ МАЛОЛЕТНОГ ЛИЦА
Нема места одбацивању тужбе поднете од стране пуномоћника кога је овластио законски заступник малолетног лица, само из разлога што уз тужбу није приложен Извод из матичне књиге рођених за малолетно лице.
Из образложења:
Побијаним решењем одбачена је тужба малолетне тужиље.
Првостепени суд је донео побијано решење са образложењем да је испитујући тужбу након њеног пријема, утврдио да је у самим наводима тужбе тужиља означена као малолетна, а као законски заступник млт. тужиље је наведено лице за које се наводи да је отац тужиље, а да уз тужбу није приложен Извод из матичне књиге рођених за тужиљу, а који документ је неопходно поднети уз поднеошење тужбе која се подноси у име малолетног лица, јер је то једини документ који представља јавну исправу на основу које би се утврдила чињеница малолетства тужиље, као и ко има својство законског заступника млт. тужиље, а самим тим и ко је лице овлашћено да у том својству изда, односно потпише пуномоћје за подношење тужбе и за заступање млт. тужиље у предметном спору адвокату, који је у име тужиље за коју наводи да је малолетна, поднео наведену тужбу. Полазећи од ових разлога, првостепени суд је закључио да је предметна тужба непотпуна, те ју је побијаним решењем одбацио.
Одредбом члана 293. ЗПП прописано је да ако утврди да је тужба неразумљива или непотпуна или да постоје недостаци који се тичу способности тужиоца или туженог да буду странке у парници или недостаци у погледу законског заступања странке или недостаци који се односе на овлашћење заступника да покрене парницу ако је такво овлашћење потребно, суд ће ради отклањања ових недостатака да предузме потребне мере прописане у овом закону (члан 80. и 101. ЗПП).
Одредбом члана 79. став 1. ЗПП је прописано да ће суд по службеној дужности да пази да ли лице које се појављује као странка може да буде странка у поступку и да ли је парнично способна, да ли парнично неспособну странку заступа њен законски заступник и да ли законски заступник има посебно овлашћење ако је оно потребно. Одредбама става 2. истог члана прописано је да је лице које се појављује као законски заступник дужно да приликом предузимања прве радње у поступку докаже да је законски заступник.
Одредбом члана 80. став 1. ЗПП прописано је да када суд утврди да лице које се појављује као странка не може да буде странка у поступку, а тај недостатак може да се отклони, позваће тужиоца да отклони недостатак. Одредбама става 5. члана 80. ЗПП је прописано да ако наведени недостаци не могу да се отклоне или ако одређени рок безуспешно протекне, суд ће решењем да укине радње спроведене у поступку уколико су захваћене овим недостацима и одбаци тужбу ако су недостаци такве природе да спречавају даље вођење поступка.
Одредбом члана 294. став 2. ЗПП прописано је да је пре доношења решења о одбацивању тужбе из разлога прописаних у ставу 1. овог члана, суд дужан да одржи рочиште на коме ће тужиоцу омогућити да се изјасни о одбацивању тужбе.
Имајући у виду напред цитиране одредбе закона, основано се жалбом млт. тужиље побија првостепено решење наводима да пуномоћник странке није дужан да уз тужбу поред пуномоћја доставља доказе о својству лица – потписника пуномоћја, те да је суд погрешно применио законску одредбу члана 79. став 2. ЗПП, јер се, по мишљењу овог суда, наведена законска одредба односи на прву радњу коју предузима законски заступник тужиоца, који у кокретном случају није предузео ни једну радњу у овом поступку, јер се давање пуномоћја не може сматрати предузимањем радњи у поступку.
Такође, у конкретном случају, првостепени суд се погрешно позвао на одредбу члана 101. став 1. ЗПП, којом је прописано да ако је поднесак неразумљив или непотпун (члан 98. став 3.), суд ће странци која нема пуномоћника да врати поднесак ради исправке, осим ако законом није другачије прописано и став 5. истог члана којим је прописано да ако је поднесак, који је у име странке поднео пуномоћник, односно јавни правобранилац или јавни тужилац неразумљив или непотпун, суд ће га одбацити. Имајући у виду да наведене одредбе члана 101. ЗПП упућују на неразумљивост и непотпуност тужбе у смислу члана 98. став 3. ЗПП, који не прописује обавезу достављања доказа уз тужбу, у виду нпр. Извода из матичне књиге рођених, то у конкретном случају, првостепени суд приликом доношења побијаног решења није могао применити одредбу члана 101. ЗПП.
Сходно напред наведеном, а како се у конкретном случају ради о отклоњивом недостатку, првостепени суд је био дужан да у смислу члана 80. став 2. ЗПП позове тужиоца да отклони наведени недостатак, односно достави Извод из матичне књиге рођених, а уколико тужилац у остављеном року по томе не поступи, да закаже рочиште у смислу одредбе члана 294. став 2. ЗПП, на коме би се тужиоцу омогућило да се изјасни о одбацивању тужбе, и тек након тога, уколико су испуњени услови, донесе решење о одбачају тужбе.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 1661/23 од 06.03.2023. године)
Сентенцу саставила: Бојана Лујић, судијски помоћник
