Сентенце грађанско право > Парнични поступак
МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ СУДА У СПОРОВИМА ЗА НАКНАДУ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ПРЕТРПЉЕНЕ УСЛЕД ПОВРЕДЕ НА РАДУ
МЕСНА НАДЛЕЖНОСТ СУДА У СПОРОВИМА ЗА НАКНАДУ НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ПРЕТРПЉЕНЕ УСЛЕД ПОВРЕДЕ НА РАДУ
Тужилац има право избора који ће суд бити месно надлежан у ситуацији када је једном тужбом тужено више лица и када за једног туженог конкурише месна надлежног једног суда у смислу члана 39 ЗПП-а, а за другог туженог месна надлежност другог суда у смислу члана 39 и 60 ЗПП-а.
Из образложења:
Решењем Основног суда у Новом Саду П1. 874/14 од 24.07.2014. године Основни суд у Новом Саду се огласио месно ненадлежним за поступање у овој правној ствари (став 1), и одредио да ће се по правноснажности тог решења спис предмета доставити на надлежност Основном суду у Лозници (став 2).
Према стању у спису предмета, тужилац је дана 04.06.2014. године поднео тужбу против тужених ради накнаде штете. У тужби је наведено да је тужилац запослен код туженог "Р" а.д. из Малог Зворника и да се дана 06.04.2012. године и дана 27.08.2012. године повредио приликом обављања пословних задатака код тог туженог. Даље је наведено да је тужилац као радник "Р" а.д. из Малог Зворника осигуран од последица несрећног случаја код туженог "Д. НС" а.д.о. из Новог Сада по полиси број 652160607. Поднеском од 09.07.2014. године тужени "Д. НС" а.д.о. из Новог Сада је учинио неспорним пасивну легитимацију у смислу постојања полисе, док је у целости оспорио основ тужбеног захтева као и висину. Поднеском од 23.07.2014. године тужени "Р" а.д. истакао је приговор месне ненадлежности Основног суда у Новом Саду, истичући да је тај тужени из Малог Зворника, да је тужилац из Малог Зворника, да се штетни догађај десио у Малом Зворнику, те да се у овом случају има применити одредба члана 39. ЗПП, односно да је у конкретној ситуацији месно надлежан Основни суд у Лозници.
Одредбом члана 39. став 1. ЗПП прописано је да је за суђење опште месно надлежан суд на чијем подручју тужени има пребивалиште, док одредба члана 40. став 2. тог закона прописује да је за суђење у споровима против правних лица, опште месно надлежан суд на чијем се подручју налази њихово седиште, према извештају Агенције за привредне регистре. Одредбом члана 42. ЗПП предвиђено је да ако је једном тужбом тужено више лица (члан 205. став 1. тачка 1), а за њих не постоји месна надлежност истог суда, надлежан је суд који је месно надлежан за једног од тужених. Одредба члана 60. предвиђа да ако је у спору из радног односа тужилац запослени, за суђење је, поред суда који је опште месно надлежан за туженог, надлежан и суд на чијем се подручју рад обавља или се обављао.
Основано се жалбом тужиоца указује да се првостепени суд побијаним решењем погрешно огласио месно ненадлежним. Имајући у виду да је тужилац поднетом тужбом тужио два тужена, а за њих не постоји месна надлежност истог суда, то је онда у смислу одредбе члана 42. ЗПП надлежан онај суд који је месно надлежан за једног од њих. У овом случају конкурентна је месна надлежност Основног суда у Новом Саду и месна надлежност Основног суда у Лозници. Месна надлежност Основног суда у Новом Саду постоји према седишту туженог "Д. НС", у смислу члана 39. ЗПП, а месна надлежност Основног суда у Лозници према седишту туженог "Р" а.д. из Малог Зворника и према месту где се рад обављао, у смислу одредби чл. 39. и 60. ЗПП. У оваквој ситуацији, тужилац је имао право избора који ће суд бити месно надлежан, а како је он тужбу поднео Основном суду у Новом Саду и на тај начин искористио своје право да изврши избор месно надлежног суда, првостепени суд није могао да се огласи месно ненадлежним у овој правној ствари.
Првостепени суд се у побијаном решењу позива на разлоге економичности и ефикасности, међутим ови разлози нису од утицаја приликом одлучивања о приговору месне ненадлежности, већ само када се месна надлежност одређује од стране највишег суда одређене врсте у смислу члана 62. ЗПП.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж1. 150/2014 од 24.09.2014. године)
Аутор сентенце: Милица Докић, виши судијски сарадник
Издвојено из судске праксе Вишег суда у Новом Саду
