Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ИМЕНОВАЊЕ НАСЛЕДНИКА
Именовање наследника као правног сукцесора тужиоца који је умро у току парнице не представља субјективно преиначење тужбе.
Из образложења:
У ставу 1. изреке побијаног решења првостепени суд не дозвољава субјективно преиначење тако да се уместо тужиоца Д.М. као тужилац означи С.М, са образложењем да се тужени упустио у расправљање по тужби Д.М. а није дао пристанак да уместо тужиоца Д.М. може да ступи у парницу нови тужилац С.М.
Основано се жалбом тужиоца указује да је побијани став 1. изреке решења донет уз битну повреду одредаба поступка из члана 374 став 1 ЗПП у вези са чланом 201 став 3 ЗПП имајући у виду да се у конкретном случају не ради о субјективном преиначењу тужбе, већ напротив о ступању у права и обавезе услед универзалнe сукцесије којa је легитимитет стекла услед доношења деклараторног решења о наслеђивању из остaвинског поступка. Према томе, именовање наследника као правног сукцесора тужиоца који је умро у току парнице не представља субјективно преиначење тужбе, већ напротив наследник постаје процесна странка у часу релевантом за грађанскоправну сукцесију, односно у часу смрти свог правног претходника у поступку.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 4196/16 од 11.10.2018. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
