Сентенце грађанско право > Парнични поступак
ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
Чињенице на којима је заснована одлука у једној правној ствари могу се поново (па и другачије) утврђивати у другој правној ствари.
Из образложења:
Чињенично стање утврђено у правноснажним пресудама не обавезује првостепени суд у другом поступку, већ само изрека пресуде која стиче правноснажност. Правноснажна судска одлука којом је решен одређен грађанско-правни однос обавезује субјекте на које се односи да се понашају у складу са њеном изреком. Правноснажност се односи само на одлуку о тужбеном и противтужбеном захтеву и на одлуку о постојању потраживања које је истакнуто приговором ради пребијања, јер су само то елементи о којима пресуда мора да садржи одлуку. Дакле, правноснажност наступа само у односу на изреку. Образложење пресуде не постаје правноснажно, па стога ни утврђено чињенично стање које је било основ за доношење пресуде и које је дато у образложењу на основу кога је и одлучено, не постаје правноснажно. Такође, ставови парничног суда о претходним питањима о којима се не доноси пресуда не могу сами за себе постати правноснажни. Они се износе у образложењу пресуде и представљају разлоге за доношење одређене одлуке, па стога не могу постати правноснажни, јер правноснажна постаје само одлука која је донета на основу тако заузетих становишта. Како правноснажност стиче само диспозитив одлуке, то се чињенице на којима је заснована одлука у једној правној ствари могу поново (па и другачије) утврђивати у другој правној ствари. Стога је указивање тужилаца на погрешно утврђено чињенично стање позивањем на правноснажне пресуде Основног суда у Новом Саду и Апелационог суда у Новом Саду, у целости без основа.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 10674/22 од 22.12.2022. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
