Сентенце грађанско право > Облигационо право
УГОВАРАЊЕ ПРОМЕНЉИВЕ КАМАТНЕ СТОПЕ
Уговарањем да ће се камата, као битан елеменат уговора, мењати према актима банке и променама камате на банкарском тржишту без закључивања посебног анекса овог Уговора, без ближе одређених и дефинисаних параметара на основу којих ће се каматна стопа мењати, уговорена је неодредива уговорна обавеза, што сходно одредби члана 47. ЗОО исту уговорну обавезу чини ништавом.
Из образложења:
Побијаном пресудом тужбени захтев је усвојен и утврђено је да су одредбе Уговора о наменском рачуну за пословање са Виза класик револвинг кредитном картицом тип "В" ништаве у делу у ком се утврђује да се обрачун камате врши у складу са актима банке, што је тужени дужан да трпи.
Из утврђеног чињеничног стања произилази да је тужиља као корисник са туженом као банком закључила Уговор о наменском рачуну за пословање са Виза класик револвинг кредитном картицом тип "В", којим је у члану 1. и 2. предвиђено да је предмет уговора отварање наменског рачуна и кредитни лимит који се кориснику одобрава за коришћење Виса класик револвинг кредитне картице тип "В" у износу од 100.000,00 динара. Чланом 5. став 1 уговора је прописано да тужени на искоришћени део кредитног лимита обрачунава камату по променљивој каматној стопи, која у моменту закључења Уговора износи 1,5% месечно, а утврђује се у складу са актима банке, док се обрачун камате врши конформном методом. Даље је предвиђено да се свака измена висине каматне стопе аутоматски примењује, без потребе за закључењем анекса. Чланом 6. став 2 уговора је предвиђено да уколико корисник не измири своју обавезу у складу са претходним ставом, тужени на износ доспелих, а неизмирених обавеза зарачунава камату у висини утврђеној актима банке и задржава право блокирања и одузимања картице.
Одредбом члана 103. ЗОО прописано да је уговор који је противан принудним прописима, јавном поретку или добрим обичајима ништав ако циљ повређеног правила не упућује на неку другу санкцију или ако закон у одређеном случају не прописује шта друго. Члан 105. ЗОО прописује да ништавост неке одредбе уговора не повлачи ништавост и самог уговора, ако он може опстати без ништаве одредбе, и ако она није била ни услов уговора ни одлучујућа побуда због које је уговор закључен. Члан 46. став 3 ЗОО прописује да уговорна обавеза мора бити могућа, допуштена и одређена или одредива, а члан 47. ЗОО да кад је предмет обавезе немогућ, недопуштен, неодређен или неодредив, уговор је ништав.
Супротно жалбеним наводима, првостепени суд је правилном применом цитираних законских одредаба утврдио да су одредбе члана 5. став 1 и члана 6. став 2 Уговора о наменском рачуну за пословање са Виса класик револвинг кредитном картицом тип "В" ништаве у делу у ком се утврђује да се обрачун камате врши у складу са актима банке, без закључивања посебног анкеса уговора. Наиме, пословна политика банке и њени интерни акти нису мерљиви критеријуми, а сам уговор закључен између парничних странака не садржи ближе прецизиране елементе или начин промене и формирања каматне стопе банке, па је правилно становиште првостепеног суда да овако уговорена каматна стопа није одредива. Из наведених разлога, уговарањем да ће се камата, као битан елеменат уговора, мењати према актима банке и променама камате на банкарском тржишту без закључивања посебног анекса овог Уговора, без ближе одређених и дефинисаних параметара на основу којих ће се каматна стопа мењати, уговорена је неодредива уговорна обавеза, што сходно одредби члана 47. ЗОО исту уговорну обавезу чини ништавом.
Поред тога, уговорне клаузуле уговора о кредиту и општи услови пословања банке не могу бити у супротности са општим начелима ЗОО, његовим императивним нормама и добрим пословним обичајима, а нарочито са начелом равноправности парничних странка из члана 11, начелом савесности и поштења из члана 12, начелом једнаке вредности давања из члана 15. и начелом поступања у складу са добрим пословним обичајима из члана 21. став 1 ЗОО. Како уговорна клаузула којом се висина каматне стопе на кредит утврђује према пословној политици банке и њеним интерним актима зависи од воље само једне уговорне стране, правилно је становиште првостепеног суда да се овако уговореном каматом нарушавају начело једнаке вредности узајамних давања, начело савесности и поштења, начело равноправности, као и добри пословни обичаји. Уговарањем права банке да мења каматну стопу према својим општим условима и одлукама, корисник кредита се ставља у неравноправан положај у односу на банку, што се не може правдати пословном политиком банке, а исту уговорну одредбу чини супротном одредбама Закона о облигациним односима, што повлачи и одговарајуће санкционисање.
Имајући у виду наведено правилан је закључак првостепеног суда да су одредбе члана 5. став 1 и члана 6. став 2 Уговора о наменском рачуну за пословање са Виса класик револвинг кредитном картицом тип "В" ништаве у делу у ком се утврђује да се обрачун камате врши у складу са актима банке. Ради се о апсолутној ништавости у смислу члана 103. ЗОО о којој је суд дужан да води рачуна по службеној дужности, с тим што, у смислу члана 105. истог закона, ништавост поједине одредбе уговора не повлачи ништавост и самог уговора, ако он може опстати без ништаве одредбе, и ако она није била услов уговора, ни одлучујућа побуда због које је уговор закључен.
Како је услед измене кредитне обавезе утврђене одредбама члана 5. став 1 и члана 6. став 2 Уговора тужена наплатила тужиљи већу кредитну обавезу, првостепени суд је правилном применом одредбе члана 210. ЗОО обавезао тужену да тужиљи врати износ који је на име више обрачунатне кредитне обавезе исплаћен.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 3346/18 од 18.01.2021. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
