Сентенце грађанско право > Облигационо право
ПОВРАЋАЈ ДАТОГ МИТА
На страни лица које даје мито мора постојати свест о томе да предузима незакониту радњу и самим тим његово саглашавање са таквом радњом, те такво лице не може остварити судску заштиту за враћање датог новца, односно не може доћи до остварења права тужиоца које проистиче из неправа, тј. које је супротно принудним прописима.
Из образложења:
Правилном применом материјалног права, првостепени суд је одбио тужбени захтев којим је тражено да се обавеже тужени да тужиоцу врати неосновно присвојен новац. Наиме, утврђено је да је новац који је предат туженом, предат у вези са извршењем кривичног дела примања мита из члана 367 став 2 у вези става 1 КЗ-а, које подразумева и то да када постоји лице које прима мито мора постојати и лице које мито даје, а што је такође недозвољена радња, а из чега даље произлази да на страни лица које даје тражени новчани износ мора постојати свест о томе да предузима незакониту радњу и самим тим његово саглашавање са таквом радњом. Правилан је закључак првостепеног суда да у конкретном случају није било могућности за усвајање тужбеног захтева и остварење права тужиоца које проистиче из неправа, односно које је супротно принудним прописима, па су стога сви супротни жалбени наводи неосновани.
Супротно жалбеним наводима, првостепени суд није утврђивао ништавост предметног правног посла већ је правилно сматрао да такав правни посао не може производити правно дејство и да тужени као несавесно лице на основу истог не може уживати правну заштиту. Такође, неосновано се тужилац позива на одредбу члана 210. ЗОО-а, с обзиром да је одредбом члана 211. ЗОО-а, коју првостепени суд правилно примењује, прописано да ко изврши исплату знајући да није дужан платити нема право да захтева враћање изузев ако је задржао право да тражи враћање или ако је платио да би избегао принуду.
(Пресуда Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж 4984/19 од 17.11.2021. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
