Сентенце грађанско право > Облигационо право
НАПЛАТА КОРИШЋЕЊА ПАРКИНГ МЕСТА - ЗАСТАРЕЛОСТ И УГОВОРНА КАЗНА
На потраживање које се односи на наплату износа за коришћење паркинг места, има се применити једногодишњи рок застарелости.
Не постоји правни основ за наплату доплатне карте која представља уговорну казну, увећану накнаду (врсту казне), чију наплату могу вршити само надлежни државни органи у оквиру својих законских овлашћења, а не и комунално предузеће на основу своје одлуке.
Из образложења:
Одредбама чл. 378 Закона о облигационим односима прописано је да се једногодишњи рок застарелости потраживања примењује на таксативно побројане услуге, које према Закону о комуналним делатностима, спадају у комуналне услуге, па је становиште другостепеног суда да се једногодишњи рок застарелости има применити и на остале комуналне услуге које нису таксативно побројане у чл. 378 ЗОО. Одредбама Закона о комуналним делатностима прописано је да је комунална делатност, између осталих, и управљање јавним паркиралиштима које обухвата стварање и одржавање услова за коришћење јавних саобраћајних површина и посебних простора одређених за паркирање моторних возила, као и уклањање и премештање паркираних возила и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила по налогу надлежног органа. Имајући у виду наведено, супротно закључку првостепеног суда, на потраживање тужиоца у овој правној ствари које се односи на наплату износа за коришћење паркинг места, има се применити једногодишњи рок застарелости.
С обзиром на наведено, потраживање тужиоца које се односи на период од дана 19.02.2011. године па закључно са 26.08.2011. године, није застарело, али је са становишта другостепеног суда, исто неосновано из других разлога. Наиме, према члану 16 Одлуке о јавним паркиралиштима на територији Града Новог Сада ("Службени лист Града Новог Сада" бр. 4/2010, 5/2010, 19/2010,50/2010) која је важила у периоду који обухвата незастарело потраживање, прописано је да за коришћење посебног паркиралишта корисник дужан да Предузећу плати цену паркирања, у зависности од времена коришћења паркинг места и зоне у којој се паркиралиште налази. Цена из става 1 овог члана се утврђује ценовником предузећа на коју претходну сагласност даје Градско веће Града Новог Сада. Одредбом чл. 22 Одлуке прописано је да је корисник који поступа супротно члану 17. ове одлуке дужан да плати доплатну паркинг карту према ценовнику Предузећа, а одредбом чл. 17 исте одлуке корисник је дужан да: 1. плати цену паркирања из члана 16. став 1. ове одлуке за сваки започети сат коришћења, путем мобилног телефона или да истакне паркинг карту са тачним подацима с унутрашње стране предњег ветробранског стакла возила и 2. поступа у складу са дозвољеним временом паркирања.
Како је одредбама Одлуке о јавним паркиралиштима на територији Града Новог Сада доплатна карта одређена као накнада за поступање корисника супротно прописаном, односно уговореном начину коришћења јавних паркиралишта, доплатна карта за поједина поступања супротно прописаним условима коришћења паркиралишта има и елементе уговорне казне. Одредбом члана 270. ЗОО регулисана је уговорна казна, па је ставом 1. прописано да поверилац и дужник могу уговорити да ће дужник платити повериоцу одређени новчани износ или прибавити неку другу материјалну корист ако не испуни своју обавезу или ако задоцни са њеним испуњењем (уговорна казна), док је ставом 2. прописано да ако што друго не произилази из уговора, сматра се да је казна уговорена за случај да дужник задоцни са испуњењем, а ставом 3. да уговорна казна не може бити уговорена за новчане обавезе. Одредбом члана 271. истог закона прописано је да уговорне стране могу одредити висину казне по свом нахођењу, у једном укупном износу, у проценту, или за сваки дан задоцњења, или на који други начин. Она мора бити уговорена у форми прописаној за уговор из кога је настала обавеза на чије се испуњење односи.
Из утврђеног чињеничног стања произлази да је тужени, у више наврата, током периода који је обухваћен незастарелим потраживањем, своје возило оставио на паркинг простору без претходно уплаћене накнаде на име услуге паркирања, међутим и поред утврђених чињеница да тужени услугу паркирања није платио, плаћање посебне доплатне карте паркирања не представља обавезу туженог, имајући у виду одредбу члана 270. став 3. ЗОО-а према којем уговорна казна не може бити уговорена за новчане обавезе и одредбe члана 271. став 2. према којем уговорна казна мора бити уговорена у форми прописаној за уговор из којег је настала обавеза на чије се испуњење односи. Стога је, по становишту овог суда, имајући у виду цитиране одредбе Закона о облигационим односима и Одлуке о јавним паркиралиштима на територији Града Новог Сада, првостепени суд неправилно применио материјално право када је делимично одржао на снази решење о извршењу Основног суда у Новом Саду посл. број Ив. 39514/2011 од дана 22.11.2011. године, нашавши да потраживање тужиоца није застарело, а потом и да постоји правни основ за заштиту и остварење тужиочевог потраживања.
Супротно закључку првостепеног суда, тужбени захтев тужиоца је неоснован у целости, будући да је потраживање које се односи на период од дана 16.01.2009. године закључно са даном 28.10.2010. године застарело, а за незастарело потраживање за период од дана 19.02.2011. године па закључно са 26.08.2011. године, не постоји правни основ за наплату доплатне карте која представља уговорну казну, увећану накнаду (врсту казне), чију наплату могу вршити само надлежни државни органи у оквиру својих законских овлашћења, а не и тужилац на основу своје одлуке. Ово стога што субјект који пружа услугу, а што је у конкретном случају тужилац, само може у случају неплаћања пружене услуге да захтева наплату камате, као што то чине сва друга јавна предузећа за пружене, а неплаћене комуналне услуге, али не и да наплаћује увећану накнаду у виду доплатне карте, а која у суштини представља уговорну казну.
(Решење Вишег суда у Новом Саду, пословни број Гж. 1239/2015 од 02.02.2016. године)
Сентенцу саставила: Невена Максимовић, самостални саветник
